Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

101

Ноћу су ложили ватре, гласно Говорили у биваку, пушили, лармали и т. д. Ред у биваку био им је испод критике: бацали су сву нечистоћу где стигну, а тако исто и свршавали су нужду где ко стигне. У биваку су спремали храну за себе сваки појединце, или по селима. Официри нису имали никаквог ауторитета међу њима. Из борбе су износили рањене и допраћали су их чак до пољских или сталних болница,. и то по неколико од сродника, или из истога племена, износили су једнога свога рањеника. По свршеном послу сви су се, пратиоци, враћали натраг у борбу. И најтежи рањеник носио је поред себе своју пушку, и од ње се није растајао ни у болници за време лечења. Ако ко огладни у борби, он се повуче, и тражи храну, па, кад се подмири, он се сам враћа у борбу. На маршу су били врло издржљиви, и могао си их кретати 4 —5 часова без престанка и одмора. Али, кад се заморе, или их зауставиш, они се тада разузуре, и онда перу чарапе, Јбрусе и т.~ д. (ако је поток или каква вода у близини), па кад се добро одморе, онда их терај наново, али да их покренеш пре но што се одморе, они ће те чудно погледати и-неће се покренути, па ма каква опасност или нужда била у томе моменту. Псовке код њих нема. Исто тако ни удараца. За једно или друго Црногорац би убио свога претпостављенога, na ма то био и њихов ђенералисим Сердар Јанко Вукотић. Кад има штогод, да им се саопшти или нареди, онда се они окупе у круг око старешине, и тако га опколе у гомили без икаквог реда. Једном речју Црногорци су тада пред Стављали типичну милицију са високим ратнички духом и великим традицијама о личном витештву и јунаштву, али са никаквсм стројном дисциплином. Кад би се обучили у савременој ратној вештини, и дисциплиновали и наоружали модерним оружјем, тада би били, у истини, војска којој не би било равне у свету. Демобилизација Тимочке Дивизије il поз. народне војске у 1913. год. Августа 3. 1913. године дође ми и маршруте за јединице Тимочке IL гц>ј.