Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

102

Крећем će ка Велесу (дивизиски штаб, војна пошта, телеграфско оделење као и сва три пешад. пука, болничарска чета и санитетска колона). У Скопље иде Коњички Дивизион и оба артилериска дивизиона (мој и Дринске Дивизије II поз. нар. војске), пионирски полубатаљон, мунициска и профијантска колона. Демобилизапија траје од 3. августа до 31. августа, 1913. године. 1. септембра стигла ми је и 11. пољска бодница у Зајчар, која се тек у септембру демобилисала (Ова је болница била у Ђевђелији остала, где ју је затекао и бугарски напад 17. јуна 1913. год. којом је приликом пала Бугарима у руке, па су је Грци после ослободили ропства). Кратки општи поглед на рат 1912=1913 год. Главне операције у Првом Балканском Рату свршиле су се врло брзо. Нису трајале више од месец дана. Почетак им је био 6. октобра, а завршене су 6. новембра, кад смо већ ушли у Битољ. Но рат се и даље продужио, све до марта 1913. годали то важи само за наше трупе, које су отишле Бугарима у помоћ око Једрена (Тимочка Дивизија I поз. нар. војске и Дунавска Дивизија II поз. нар. војске), а у неколико и за наше приморске трупе, које се борише под Скадром. Иначе смо се ми остали одмарали и седели у Јужној Србији —Маћедонији (од половине новембра до половине јуна 1913. год.). Ускоро, после слома Турака, ми смо се, дотадашњи савезници, завадили око поделе Маћедоније, и тако смо, хтели не хтели, захваљујући бугарској неувиђавности, и ступили у међусобни рат, у коме је на једној страни била усамљена Бугарска, а на другој страни: Ми, Грци, Црногорци, а и Румунија, којој је био добро дошао овај наш спор и сукоб, те да и она добије део Добруџе. Бугари су правилно опенили нас као најопаснијег и најјачег непријатеља, па су према нама и упутили готово сву своју снагу око 300.000 војника (подељену у четири Армије, нападајући нас од Ђевђелије па све до утока Тимока у Дунав), а према Грцима су упутили неколико комбинованих одреда од трупа слабијег квалитета, и у јачини око 35.000 војника. По изјави Фон Драјера, Савов је због зависити и из личних мотива, нарочито упутио против Грка, те тако слабе по квалитету и броју јединице на челу са ђенералом Ивановом, те да овога последњега омаловажи и поткопа ц>егов ауторитет и