Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

9

munications“, само што се наши не сећају, и не разумеју увек ■овај принцип Наполеонов. Дивизији 11. поз. нар. војске, поред немања материјалне (логорне и одећне) опреме, недостајала је још за њезину исхрану и снадбевање: пекарска чета са пољским пекарницама, походне (покретне) кухиње, којих је било још у руско јапанском рату (1904 —1905). Није било ни мостовога трена, као ни месарске чете и марвених болница. У опште, снабдевање је било рђаво организовано. Све се дотурало из позаднине, и то је стизало неуредно, и ретко кад на време, захваљујући разним трвењима и непредвиђеним случајностима. Органи интендантуре били су више као бирократски чиновници, писали су требовања и водили преписку о снабдевању, а нису вршили само снабдевање, пошто нису имали потребних установа ни организованих средстава при руци, па за то су и били и невешти, кад је требало ма шта, по властитој иницијативи, радити. Из Ратног Распореда видех, а и на лицу места уверих се, да су нам из резерве, резервни официри (командни елеменат) све интелигентни људи. Било је и високих функционера као бивши начелник у Министарству рез. капетан г. Миша Цукић, ■апелациони судија рез. капетан Таса Продановић, директор женске гимназије )рез. капетан Светолик Стефановић, професор, доктор Миливоје Јовановић, рез. капетан, и адвокат Жика Ружић, витешки рез. капетан 11. кл. београд. адвокат Милан Лазаревић (који је славно погинуо 1914. године у Јевропском рату), професор и бивши народни посланик Миливоје Башић, члан кварта Жика Будимировић, директор Банке Д-р Влада Марковић, доктор Воја Рашић, судија Тодор Стошић и т. д. све као командири чета, као и на другим службама у дивизији. Међутим остало је наших активних официра доста велики број у позаднини и то: по окружним командама, Војном Министарству, дивизиским -областима и т. д. што је погрешно, и што није требало бити.*) Све је активне официре требало распоредити у оперативне јединице, а њихова места у позаднини попунити разервним офирима (адвокатима, судијама, професорима и т. д.) пак тек у недостатку активних официра њихова места по оперативним

*) Тако на пример, мени је у јулу 1913. год. упућен као попуна активни нешад. капетан I. кл. Драгиша Предић, који је скинут са службе управника дунавског профијантског слагалишта у Београду; међутим био је у миру око 12 год. командир чете, па је остао у позаднини, а у 11. позиву (оперативна војска) четама командују резервни официри.