Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

7

цира и војника из сталнога кадра, нешто налик на турски Редиф или аустриски Ландвер. Ми смо пак имали само команданте пуковских округа, који су пркликом мобилизације постајали команданти пукова 11. поз. нар.војске (одговарајућих), и још су понеки команданти батаљона били из кадра. Остало је све обвезник (резервист). Изузетак је био само у једном једином кадровском нареднику, Милети Живановићу,*) кога сам ја, као командант Дивизиске Области, узео у штаб Тимочке Дивизије 11. поз. нар. војске, и који је био једини представник кадра од подофицира у читавој дивизији; а о кадровским војницима нема ни помена. Чим је објављена мобилизација, одмах су почеле манифестације војсци. Тако, омладина је прошла кроз град Зајечар још 18. септембра певајући и кличући поред дивизиске зграде: »Живела војска". Ово је био добар знак. Одушевљење је ту. Значи, идемо у популаран рат. XIII. пук II поз. нар. војске стигао је из Неготина шестога дана од мобилизације кренуо се 24. септембра из Књажевца преко Ниша за у долину Јужне Мораве, док је XV. пук, из Параћина, упућен железницом ка Врањи (место концентрације и стратегискога развоја). Ја сам са штабом, коњицом, артилеријом и колонском комором кренуо чз Зајечара 26, септембра, преко'Књажевца, Ниша и Лесковца ка Врањи. Опрема за 11. поз. нар. војске била је испод критике. Ње управо није ни било. Од државе су војници —обвезници имали само шињел и капу; комора (колонска комора: санитетска колона, профијантска и мунициска колона као и пољске болнице) само кола и доста добри коња или волови од народа пописати и узети. Тако на пример профиантска колона нема арњева, или барем асура, већ су хлеб и бстала храна били изложени у отвореним колима киши и непогоди. Од логорске спреме није било скоро ничега. За ово последње крива је била, донекле, и Тимочка Дивизија I поз. народ. војске, односно Командант II Армије у чији је састав према Ратном Распореду улазила Тимочка Дивизија I. поз. нар. војске. Због њезиног одласка у Бугарску, где треба да се покажемо пред нашим савезником-Бугарима као спремни у сваком погледу, а за који је циљ ђенерал Степан Степановић (командант 11. Армије) шта више, послао и коњичког пуковника Рекалића у Зајечар (место мрбилизације) те да се што боље опреми Тимочка Дивизија I. поз. нар. војске на

' / • ’ 2*) Сада пеш. кап. I. кл на служби у Министарству Војске и ;■