Топола

226

да je ова партаја мислила о Мадарске и Мадара нав] довем Дунаву. Еако било да било тек су аустријске и мадарскеэ: централисте радиле слошки, споуздавем, управљајући се по јасномм и доста одређеном плану. Теорија je Федератовада била млађа, од—, ликовала се некаквом занешеношћу и тражила je помоћи у узајамномм јемству. Народности, које су хтеле централизацију , ославале су сев само саме на себе с том разликом, што су аустријски Немци добијалин снагу из вима сродне и моћне Ђерманије, а Мацари се ославалип на своја политична предава и ыислили су да замену малобројностт своје народности званичним ширевем маџарскога језика код свијуу осталих народа, који су живили у ыадарским земљама. Славенскин Федератовцп узајамно су рачунали на снагу свпју йлемена, за којав су ыислили да их узыу у општи сајуз ; али je та снага била распар- чана геограФСкпм положајем, разликом у језшџша, у вери и нејед- паким политпчкпы одношајпма са централноы владом. Све су ове в погодбе учинпле то, да нису биле свуда подједнако усвојене Федератовачке пдеје, нити су свуда подједнако биле примљене. Готовое господарећн у Чешкој, оне су ј едва биле познате около нижвег токая Дунава, Саве и Драве : иу то доба кад се вође чешкога народа бо- рили противу Неыаца за Федератнвну (сајузну) равноправност по- средством штампе, парлаыентисава и упнвали се да створе општу у конституцију (устав) за аустрпјсву даревину, јужни Славени: Хрватиг и Срби, щви (Хрвати) тражеЬп да се уједине у измајсторисаном ' Илнризму, а други (Срби) —опоменувшн се свога сродства са пре- кодунавсквм Србима и добивши од них помоћ предаду своје питање ; срећи оружпја н отпочну отворени рат с Маџарима. Еад су се су- кобилп са два непријатеља, аустрпјскп Славенн моралп су још јаче ■ осетпти општу своју свезу у своме послу. Земљиште, на коме бн ce ■ онп сусрели већ je било спремљено: то им je земљиште заменила та сама аустријска царевина, коју даподеле, свои су снагом радилп • Мадари и Немци. Такнм, у осталом, потпуно спољашњим начином интереси славенскпх народа у Аустрии слили се са пнтересима неразделне Аустрнје, с користима аезине династије. ( 65 ) У оно исто доба, кад су Мадари тежплп да одвоје Мадарску од западних провпнцпја аустријске царевине', у страху од славенскога покрета, и хпталп да углаве чврст сајуз са Ђерманијом, која да се препородп радио je н трудно се онда франкфуртски сабор, Чесп у име свпју Сдавена одговоре, да неће да иду у Франкфурт: јер није могло битп ништа једно другоме протпвније, него ли што су супротне једна другој тежње народности ыадарске н славенске.