Топола

ГЛАВА II Маџарска војна.

У оно време, кад се на Истоку политика удаљавала од народЊИХ основа, и кад je на Истоку било гвечено напело народности питавем о дипломатском нреобладању ове или оне државе, о вихном узајамном сунарништву, чему се подчињавале чак користи хришЬанства: у самој Јевропи све се јаче и јаче будило питаве о впма народности и излазило je на прво место. У оно доба, кад je Ђерманија тежнла да се уједини и ђерманске народне вође преношаху чак на суседну Аустрију строгу систему централизирајуће ђерманнзадије (понемчавава), у аустријској се царевини обнављале народности славенска и мадарска. Славенска се народност парчала на мноштво маленнх племена, која су давним давно изгубила своје природне владаре и сада су тражила снаге у узајамноме сајузу; маџарска се народност поносила старпнском констнтуцијом п преобладавем у земљама мадарске круновине над осталим народностпма. Немачка je партаја у Аустрији веЬ одавно схваћала корист, какву може извуЬи из сајуза с маџарима и радо je с вима делила своју власт над осталим народностима различноплеменске царевине Хабсбурговаца. С подједнаком снагом тежили су немачки управнпди да прикупе у своје руке власт над западном половиной царевине да понемче Славене, којн су у вој становали, а мадарски државници тежили су да привуку у Пешту и да помаџаре остале крајеве царевине. Али у колико се остваравале ове дентралистичке тежве, код славенских племена растао je супротан покрет, развијала се мисао о Федерацији свију народа, којн настањују аустријску царевину, са одбраном хабсбуршке династије, али с погодбом равноправности свију народа по језнку, вери и политичким правима. Вође су славенскога покрета били Чесн; код впх се и отпочела и сама мисао о Федерацијн. Шта више и међу Мадарима je била партаја, која je волела Федеративно тежве, но je желнла при том да прикупи у сајуз аустријских народа и области јужне обале дунавске т. ј. готово читаву северну Турску. Наравне,

CPBUJA И РУСИ JA.