Топола

235

Србп п склоппли засебну кважевпну. Овој спољашвој побуди удружи се још и унутрашва, Све je аустрпјске народе подједнако гвечила система Метерникова, којп je управљао не само спољашвим, већ и унутрашњнм пословпма аустријске даревипе. Он je тежпо да заведе -најстрожпју дентрадпзацпју у чнтавој даревинп и да уништп мадо по мало одеднте автономије (самостадности), дражећи различна племена једна протнву другпх п доводећн у сукоб интересе нпжпх стадежа са корпстпма привплегисанпх редова. Подчпвавајућп све на западу царевпне немачком господству он je заштићавао Мадаре y Маџерској п он нм првп даде лукав савет да латински је’зик у државном животу мадарском замену са језпком маџарскпм. To je био најодсуднији корак у Маџарској исторпји после пада реФорми дара ЈосиФа 11. Оваквпм начпном маџарскп језпк дође у оне исте одношаје на спрам језика славенских, као немачки језик у земљама Чешке и аустрпјске круне. Алп премлого поласкавши Мадаре, ова ствар пзазове јак одпор од стране других народности у Маџарској, и пре свега против овога устану Хрвати п Срби, којп су могли у борбп с Мадарима већма него-лп другп да се одуппру на своја псторијска права. Не пазећи на то, што су на измаку прошдога века Срби мадарскн признали над собой вдаст државних закона Мадарске, вихне старе повеље, које се највише тидале црквенога склона и народве просвете, остале су недарнуте. Јопг ce више очувало нсторијских и полнтичкпх предава у земљама хрватским, које су очувале себи титулу и права засебне краљевине. И тако пробуђеве прекодунавских славена у пометку данашвег стољећа и постепено ослобођававе кважевине Србије изпод турског јарна, квижевно препорођеве мадарских Срба изазвано реформами Вука Карадића у писменоме српскоме језпку, кушьеву и издаву српских псторпјскпх песама; појав српскпх новина најпре п Бечу, доцппје у Пешти; радва учене српске матице п патрпотска пожртвовава Савве Текелије; мнслп о необходности полптпчког једннства између јужнпх славена, станујућих у суседној с Мадарском Тројединој краљевинп т. ј. Далмацпји, Хрватској и Славонији; или мпсао о таконазваном илнпразму, све je то морало необходно да се одазове y одношајима Срба са Мадарима ( в9 ) Кадје 1837 год. умро митрополит Стратимировић, који je управљао српском црквом у Аустрији около 50 година, и који се под старост није одликовао особитом епергијом у бравеву српских народннх интереса, каква му je енергија била својствена у веговој младости. црквени сабор, изабрав новога митрополита Стефана СтанковиЬа даде модбу преко вдадинога комесара (дару) да му се