Топола

236

допусти да сазове народвп конгрес да претресе црквене, школске и народве послове. Кад из Веча послаше околишећи одговор, владин комесар доведе у Карловце (место пребивааа српских патријара и сабора) батаљун пешака с артилерпјом и пропита владин одговор; сабор од 75 чланова, морао се разићи, али пред одлазком из Карловада посланиди све три врсте од свештенства, грађанства и војске, предаду новоме митрополиту засебна мншљева о нуждама српскога народа. Ова мишљева нису нипгта довела. Нови je митрополит био врло стар п кроз четирп године уыре. Године 1842 био je сазван и опет сабор, где je већина говорила латинским језиком. Млоги депутирдп нису хтели да приступе да изберу митрополита пре, него ли што им буде допуштено да већају о народник пословима. Негледећи на ватрену заштпту свога предлога, од стране депутпраца грађанскога реда, свештеничка партаја, коју je бранила влада одржи победу, и радн>а сабора ограничн се избором новога митрополита ЈосиФа Рајачића. Али je ово било већ потовье искупгење за народну партају српску. Идуће 1843 год, ыадарскп државнп збор, пскушьен у Пресбургу, пзазове противу себе све народности, које су становале не само у правој мадарској, него и у сједивеним с мадарскоы круном земљама, Хрватској Славонији и. т. д. својом одлуком по којој само један мадарски језик добија право да je званичан у политичким и административним одношајима. Одпочне се прогававе језика хрватског, српског и других на читавој просторији мадарске круновипе. Да помадаре све народности у Мадарској одночну да раде једно душно : влада, великанш (магната), свештенство, администрација и квижевност. Такви одсудни поступдн мадара ојачају мржву код славена и изазову међу вима покрет. У оно време, кад су славенп католичке вере, одлпкујућп се већом уздржљивошћу, водили борбу перјем и мастилом, јужни славени: који нису били још изгубили свој јуначки карактер, прихвате се оружја. Године 1845 на улицама Загреба догоди се крвав сукоб између партаје мадаронске и хрватске, у којој изгине неколико јужнославенских патриота; тај се догађај одазове глухим комешавем на читавом славенском југу у Маџарској. Тада неке маџарске публицисте старога нараштаја световаше своје суплеменике да у нечему попусте славенпма. Но вихов глас нису хтели ни да чују. Мацарскп државнп збор 1847 год. још опшпрнпје разграна установе иређашвега збора изквучивих права маџарскога језика: у особитих осам чланака одредн се употребљававе маџарокога језика у званпчном државном животу. Међу крајвом партајом прпсталпда маџарева нађоше ce људи, којп су почелн мпслптп да мадарскп језик загосподарп не само у