Топола

школама, већ шта впше и у црквама различнпх вера. У неким правосдавним општинама јужно-нсточнпх комитата попробаше да се у црквама служи служба божпја на мацарском језпку. Ревностно ширећи свој језпк међу сељадпма, Мацари су често употребљавади чак телесне казне. Различие славенске новине од времена на време бејаху пуне таквих пзвештаја о таквпм витештвима мацарских цивилизатора. Такво je било стан>е измену Мацара и осталога становннштва у Маџарској кад настаде 1848 година. ( 70 ) Тек што je била проглашена полптичка и народна слобода у Бечу п Пешти, одма хрватн и Срби похитају те прогласе своја народна права. Хрватп je прогласили преко комнтатскпх зборова и народне скупштпне у Загребу од представника сва три дела тројеједине краљевпне ; а Срби посредством народне скупштине, одређене најпре у Новоме Саду, а за тим сазване у Карловцнма, местопребпвању митрополита. Први су то показали Хрвати. У седницн 13 Марта они реше да пошљу краљу своме по засебној депутадији ове народне желе; „ми славенскн народ Троједине краљевине, желећн да останемо п унапредак под маџарском круном, с којом су наши предци сједпнпли по својој властитој волн слободну круну краљевину Далмације, Хрватске и Сдавоннје ; желећи такође да останемо верни данашњој владајућој династнјп, која je дошла на престо ових кралевпна по Прагматпчкој санкцпји, и желећи заједно с тние да одржимо целокупност аустријске царевпне и маџарске краљевнне п да будемо моћан подупирач установа, прнмљених у Бечу за читаву аустријску царевину у крваве и велике дане 29 Фебруара, 1 и 2 Марта, молимо од правичности нашега крала ово: налазеЬи се у изванредном стању и имајући нужду да имамо законитог вишег управника да се возпостави законпто ставье ствари, мп смо једнодушно изабрали за бана троједине краљевине барона Јосифи Јелачића, мужа који ужпва новеревье читавога народа. Овоме бану мора бнти предано и заповеднпштво над граничарском војском и право сазивања сабора; желпмо да наш народни сабор буде сазван најдаље до 1 Maja у главној варошп Загребу. Желимо чврстог и новог сједпњена Далмације са осталим деловима троједине краљевине; одедито, одговорно пред нашим сабором министарство, чланови ког би били угодни народу и одликовали се духом слободе и напредка ; да се уведе народни језик у унутрашњу н спољну управу наше краљевине, слободу штампе вере, школа и говора; сазпвање сваке године сабора по чередп у Загребу, Осјеку, Задру иди Реци (Фиума), са представяиштвоы читавог народа без разлике стадежа; равноправпост свију стадежа

237