Топола

239

полит се сагдасн с народном жељом. У све општине бише посдати позпвп да пошљу депутпрце на скупштпну п да преко впх нспоруче шта желе. Међутим je народна партаја обедоданнда свуда сидну дедатедност; п мадо по надо издазпди су на видик вође народне парта]е. Мисао о војводи иди о деспоту са сваким даном исказивада се одсуднпје. У пештанском „В4снику в и „Югосдавенским новинама,“ отворено се претресадо питаве: Може ди бити изабран за деспота пређашви кваз прекодунавских Срба Мидош? Ади им се чинило да je оствареве ове њихове жеље пређевремено; други су видиди у оваквом плану намеру аустријске вдаде да придружп себи и српску кважевину. Међутим Хрвати добише свога бана у лицу барона Једачпћа. Оваква одредба изазове попрет не само међу Хрватима, него п међу Србнма. Једачић изда прокдамадију и Хрватима п Србнма, у којој je између остадога говорпо, да му je погдавпта жела и намера благо народа и отачбине: „Ja жедим, да народ наш буде силан и сдободан, и да заузме међу остадим народима оно почастно место, које му припада, и по важности веговог географског подожаја, и по витежким својствпма веговога духа и подитичке вегове судбине. Посдедви je преврат потресао и уништио старе основе друштвенога живота, народне и државне одношаје, и на име, наше одношаје спрам старе наше савезшще Мадарске. Потоме je необходно, имајући на уму старинску свезу нашу с мадарском вруном, да настоимо на томе, оставив сасвпм на страну данашву мацарску вдаду, да подожимо нове основе за одношење нзмеђу нас и мацарске круне у духу слободе, само стадности, јединства, као што и прндичн сдободном и јуначком народу. Велико дело државног препорођева народа мора се извршити својим нутом, природним и законитим, т. ј. преко народне скупштине. Разлива у вери и цркви не ставла већ више препреке између браРе и чданова једнога народа у друштвеном и државноме животу: једпнство je већ изјављено. Братске поздравље читавоме моме народу, свештенству једне и друге вере, званичннм и приватним људма, и свакоме, коме je мило и драго обштенародве благо; тако исто и свој једнокрвној сдавенској браћи, која живи у границами Троједне краљевине.“ ( 7Ј ) Маџари су одма схватили, да je поврет хрватски и српски противан вихним дентрадистичким тежвама. На једноме јавноме обеду у Пештп, барон-Вешедени (18 Апр.) обрати пажву својпх другара на прокдамадију Једачића, који je поставлен по народно] жељи за бана и Феддмаршад-дајтнанта од простог граничарског полковника. Вешедени je захтевао да се Једачић збади са свога званија и да му