Топола

240

се суди као лздајннку отачаства. С друге стране он je показивао, како су мадарски Србн ступили у сајуз с Хрватиыа и како се сав Банат налази у комешању и захтевао je, да се онамо пошље мадарска војска. Мннистарство je такође обратило пажњу на поврет српскп, и одговарајућп митрополиту на познв за народну свупштнну у Нови Сад за 1 Мај, препоручило му да сазове у Карловцпма 15 Maja црквенп сабор, дозвољен по старннскпм српсвнм повељама, унешеним у маџарску конститудију. Новосађани одговоре Маџарпма на њихове претензпје тпме, што спале протоколе варошке управе, писане маџарсвпм језпком. У новинама „В'Ьстнпкъ“ наштампан je бпо уводан чланак, у коме се полажу већа надања на новосадску народну скупштину, него ли на карловачки црквени сабор н саветује да Србн себп изберу војводу. У том je истоме броју „Вестник“ напечатао своју псповест, у којој отворено изјављује, како je он орган српске народне и слободњачке партајеи како се не слаже са мадарскпм мпнпстарством у пптањпма; о одношевьу Маџарске према Троједнојкраљевпнп, о правима различппх народности у самој Мадарској п у пптаљу о средствпма да се поврати мир и ред у мадарскпм земљама, jep je мадарско минпстарство похптало те објавило, да су у ратном стаљу пет јужнпх комитата. Кад je таким начином у пме Срба прекинуо с Мадарском владом, преселп се из Пеште у Нови Сад, где се у то доба морала држати народна скушптнна. Но како je било објављено да je пНовп Сад у ратном стању, скупштина нађе за потребно да се преселп у Карловде, која варош нпје зависила већ од другог, но од пограничник власти ; тамо се преселе и новпне. Комесар мадарске владе Чарнојевпћ, потомак пређашњпх српскпх патријара, нпје могао да променп заповестп мпнистарства п тпме изгуби свако поверење у своме народу; алп je за то народна скупштина у Карловдима могла да ради слободнпје. Доста je па ту скупштпну било дошло и Срба из књажевпне. (”) 1 Maja, после службе божије, поглавар православие цркве у Аустрнјп, митрополит Рајачпћ, у пратњп владика п дошавшег пз Србнје проте Матнје Ненадовпћа, нзађе пред скупштпну, пскушьену под ведрпм небом п отворп je беседом, у којој се говорило, да српскн народ подчпњавајућп се правду времена, устао je да потражп своја народна права: народњн језпк, веру п обпчаје. После њега говорио je представнпк Новога Сада, познатп пнсац закона у Србпјп, Јован Хадпћ, да народ неотима част од Новога Сада и да се повратп онамо да реши своје дело; алп се у народу зачује општа пзјава, да неће. Даље je протоспнђел КаЬанскп пзложпо жалосну судбину Срба, којн