Топола

241

се доселплп y Аустрвју, од времена деспота Ђорђа БранковиРа н патрнјара Арсеннја Ш ПарнојевпРа, и говорпо je како су ненрестано нарушаване „привилегије,“ које je даровала Србима бечка влада. Па предлог КаРанскога бише изнешене пред народ све старинске повеље, п гомпла стане внкатп: „Оно што je заппсано y впма п уговорено, нека буде изнова истина.“ За овим изађе на среду други протосинђел и још оштрије изложи насиља поднешена српскнм народом у аустрнјским земљама: „Од вас су отели деспоте, говорио je он, да ви не бн ималп своје управнике, сву су грађанску и политичку власт пренели на црквеног поглавара, па и то смавеног у своме званију, а зашто? јер су знали, да не може да ради с мачем и да утврђава народну снагу; изпрва, имајуРи нужду у вама, захтевали су, да ви победите, а потом се од вас поплашили, и почели су да вас ослабљавају.“ За доказ да je то тако, он почне да чпта пред народом повеље подписане Неополдом I, Марпјом Терезнјом и Јосифом 11. Но народ није дао да доврши читаве и викао je, да треба возпоставити званије патријара и одна туна прогласи за патрнјара свога ЈосиФа РајачиРа. РајачиР би подигнут на руке и вега je поздравляло безконачно народно кликтаве. Кад се сви утишају, захтеше, да се избере деспот или војвода. Патријар, пошто je благословио народ, зборио je народу о важности званија и дужности, које Ре пасти у део новом војводи, а за тнм, лагано пролазеРи кроз народ пптао je: „ХоРе ли да буде избор сада или ће се одложити до сутра? Народ визе: „с места се не Ремо маРп пре избора.“ Тада патријар рекне: „Прекрстите се! ХоРете ли Србина или иностранца?“ Зачује се одговор: „Не треба ни питати, наравно Србина.* „Онда, желпте ли да изберете војводу од грађанског или војничкога реда? Народ у један глас: „војеног реда.“ Тада патрпјар почне по реду да пментује све најзнатније војничке чиновнике Србе између аустријских Срба: „Фелдмаршал ЖивковиР.“ Народ Рутп. „Ђенерал барон ЈовиР.“ Опет Рути. Ђенерал ТеодоровиР...“ Пређашва тишина... „Полковник Стеван Шушьикац!..“ Сав сабор одговори громком виком: „Да живи војвода Шупљикац!“ Кад се све умирило, митрополит продужи: „Полковник барон ЈовиР!“

СРВИЈА И РУСНЈАи