Топола

242

Но народ вине: „Шупљикац! Шупљивац!.. Избор се свршпо, адн самог СтеФана Шушьнкца, полковника грдничарског огудинског водка впје бндо на скунштини; он се надазио са својим граничарима у ванецнјанској обдасти. По српском обпчају овакав важан посао, као избор војводе, морао je бити пропраћен пуцвьавом и тог су минута аустријски Срби осетиди, да су нзгубиди свој народњп јуначки карактер: У Кардовцима није бидо топова, народ дошавши на скупштину нпје имао при себи оружија. Адп Срби, који су дошли из кнежевпне пспоруче своју браћу: повадивши ппштоље, који су били у њих за појасом, они огдасе избор пуцааем; у одговор на то, зачује се јека звона у свима кардовачким црквама. Ове се минуте живље, него ли икада пробудила народна свеза између Срба аустрпјскпх п прекодунавских. Србп из кнежевпне гдедајуТи каква права намеравају да траже и добију њиховп сапдеменици, којп су под тувинском вдадом, сумрачно су спомињади о стан, у ствари у својој земљи п говорили су, да су их преваридп њпхни уставобранитељп. Световагье се свршн кад патријар објави, да се народ искупи 3 Maja да одабере депутацију , која ће однети цару модбу да утврдп нове управнпке и да избере я тдавнп одбор“ ради управљања народнпм посдовима. Maja 8-г народна скупштпна прогдаси, да je српскп народ, који жпвп на северу од Дунава п Саве, народ политичен сдободан и независан, под вдадом аустрпјскога дома п онштоы марарскоы вруном; a оснпвајућп се пан на подаревпм пређе повељама, прогдасп Банат Срем и суседне с њима земље војничЕе границе, српском војводином. Таким начином аустријскп Срби исказаше своје право на засебну подптичку територију са засебним погдаварима грађанским и црквенпм. Строго говорећи, они нпсу уводили ншпта ново, већ се само повраћади старпнскоме времену , које je било коначно порушено за вдаде Марије Терезије, кад je знатан део земаља, заузет српскнм војннчкпм становништвом, бпо преокренут у комитате, т. ј. у обичне маџарске провинцпје. Сада Србп нпсу ширили своје тражвье свпју одузетих од њих земаља, јер у многим комитатима, направљеним од њцхних седа, већ није бндо српског становнпштва: један део, како je познато , преседио се у Русију још прошдога стодећа, а другп део преседио се на југ. Заједно с тиме народна скупштпна прогдасп сајуз српскога војводства с Троједином краљевпном на основу узајамне слободе и потпуне равноправности. Најпосде буде скдошьен я одбор“, којп je био дужан не само да управља народним посдовима, већ да још тачније одреди границе војводства и да напнше за н. га устав.