Топола

243

У одбору je бидо 49 људи реда свештеничког, грађанског п војничког. Уједно скупштина je изјавнда саучешће српскога народа Румуннма, који живе у аустријским гранидаыа и који су под једном црквеном вдашћу са Србпма; na je ова иста скупштина решила, да не буде држан црквенп сабор одређенп за 15 Мај. Како су одавно под патријаровом управом били некп фондови, одбору je заједно с патријаром било дозвољено да троше пз впх новце за најважнпје народив потребе, с том погодбом, да о томе поднесу рачун првоме сабору, којн буде сазван. Најпосле, нешто скупштина, а нешо одбор одреде депутације: цару, хрватскоме сабору да му јави, шта су урадиди и депутадију на сдавенски скуп у Прагу, куда и вдада српске кнежевнне нађе за потребно да пошље два претставника. ( ,3 ) Само тп се од себе каже, да je мацарско мпнистарство предусредо решења српске народне скупштине онако исто непријатељски, као и наредбе бана Једачића. Миниспарство je већ бидо успедо, те преклонило мацарскога падатпна, ерцхердога СтеФана, да јавп ЈедачпЬу, да су вегове наредбе противне маџарској конституции и мацарским законима, и да одредп за правитедственог комесара у Троједној краљевпни Феддмаршад-дајтнанта барона Грабовскога, који би морао да ограничава бана. Адп Грабовски прими ту дужност с том погодбом, да га у томе утврди војнпчкн совет у Бечу. Брзо се дозна, да je и сам дар својеручнпм писмом јавио бану Једачпћу, да законита свеза међу краљевинама, које се надазе под маџарском круном, не може бати потресана „својевољннм заиовестпма и једностраним установама.“ Maja 4 дођоше у Петроварадин (где je живпо барон Грабовски): Јосиф Житвај, барон Етвеш и адвокат Фешиш, који су морали скдопити код комесара особити совет. Maja 5 дође у Еардовце маџарски војнички чиновник и преда патрнјару својеручно писмо падатиново, у коме падатнн нише, да су Кардовцн постади средсреда српског народњег покрета у Банату, па по томе и црквени сабор, одређенп 15 Maja, мора бита искупљен у Темишвару 15 Јунпја, и да за све посљедпде, противне мацарским законима, одговорност пада на патријара. Кад je Рајачпћ прочптао ово писмо у главкоме одбору, оио доведе у раздраженост све бпвше ту чданове, који су говорили: „не патријар, већ ми, народ, узима на себе одговорност.“ Сутра дан патријар одговори писмено падатину и то писмом српским језиком писании, да народ већ има скупштину, која je и заменила сабар; сабор пак, који неодговара захтевима новога времена, народ je објавио, да je оддожен. У исто je вреие одбор енергички радио: одреднвши некодико