Топола

245

варошима су били заведени војнички судовн и забравено разношеве српскпх новина не само местних, већ п београдскпх, а тако исто и других сдавенских новина. Изасланиди се јаве барону Грабовскоые 29 Maja и модпше га да уништи наредбе, које je учинида мадарска вдада. Грабовски одговори да он не може то да уради. „Јесте дп вп г. Фаддмаршад-дајтнант уппта га један изасданпк нскључно данашве мадарске вдаде иди сте такође ђенерад краља и дара?“ Ђенерад пдане и одговора: Ja сам оседпо у сдужбп и поЕоравам се само моме господару дару иди ономе, коме он заповеди; али сам ja подчивен мадарском министарству.“ „Дакде вп можете , —рекне вођ пзасдпника, —указатн одбрану српскоме народу, којп je посдао краљу своје депутате с модбом да му се признаду вегова права и да се воспоставе „привидегије“, које постоје већ некодико векова, но које ce y потове доба не пзвршују. „Грабовски одговорп да о тпм привидегијама и правима он ништа незна, и ако ce такве имају, оне су застариде и неодговарају окодностпма данашњега времена: „ja ама баш ништа незнам о српскоме народу, завршп Грабовски; адп може битн да сте ви у ставу, да ми покажете где je овде означено Србија иди српски народ?“ и даде изасданицима мапу Аустрпје. „Ja ненадазим овде српскога народа; видим само мадарске и аустријске провпндије, и по томе не могу да браним Србе. С оне стране Саве има Србија, и ко хоће да буде Србин, нека иде онамо.“ „И тако ми се не можемо да називамо ни нашим нменом у Аустрији?“ уипта га вођ изасданика: „најпре се ствар тицада наших привидегија, за тим наше самостадности инајпосде, нашега имена.“ Са овим речма оде депутација; даља објашњења бида су сувишна. Одговор je Грабовског произвео огроман упечатак у Кардовцима. Гдавнн одбор напише тужбу дару против ђенерада; а народу изда прокдамадију, у којој позива све Србе да одбране своје народно пме. „ВЪстннкъ“ већ пренешен у Кардовде оштро je претресао све поступке Грабовскога наспрам Срба и Хрвата и уверавао , да je Грабовски јавио мадарској вдади о неверности Срба. У том се добпју извештаји из Загреба, да су Хрвати са раширеним рукама предупреди српског патријара п српску депутацпју, да се Једачнћ закдео да Ге верно вршити своје званије, да je ту закдетву читао Рајачић и бан за виме повторавао, чим се изказадо јединство и најбдижа свеза измену два најрођенија јужно-сдавенска племена, Срба и Хавата. Настала je потпуна размирида између Мадара, Срба и Хрвата.