Топола

246

У Орему, из долина, ко je су около Фругаке Горе, прикупи се чета од 800 људп под командой граничарског офицпра Ппче Јоваповпћа, и прешавшп преко Дунава близу Титела, с помоћу онамошњег шајкашког батаљуна, нападне на маџарску војску, која je била у околним местный и отые 8 топова и сво стрељиво. Грабовски 31 Maja у дари на Карловце; алп Стратпмировић са 100 Срба, који су дошли из српске кнежевпне као својевољцп п с помоћу ыестне народне војске сузбнје нападај , преыда с великим губпткоы. После овога свп признаду СтратимировиЪа за привреыеног предводптеља яародних устаника, до доласка војводе. Народну касу и архиву однесу у Београд. Са свију страна прикушьали се устаницп около Стратимпровпћа п брзо у пародиен логору прикупи се до 15,000 ратника; ималп су 40 топова; оспы овога бпли су оделпти манн логорн раштрканн по Банату, у којпма су били ыестнп Србп. Грабовскп обуставп нападаве и закључи примирије, јер још нпје знао, како ће погледати на борбу са Србиыа у Бечу. ( ,s ) Тежак je био положаја маџарске владе, још je више тешкоћа трппла влада у Србпјп. За српску je владу био опасан ма какав покрет народа, јер je партаја уставобранптељска могла да влада само онда, кад бн подчинила народну вову у онај узак колосек, у којп су приковали Србију присталнце Вучићеве. Најмава изјава љубави према политичкој слободи аустријских Срба морала бп повућн за собой такве исте тежње и унутра у кнежевини, где je народ пратио с ватреним учашћем радву северннх Саба. С друге стране, прем да су. уставобранитељп п обећалп кад су ступали на владу да управљају, да ће сазиватп сване године народну скупштпну, алп нпсу пспуннли своје обећаве; подчинивши себи кваза они су неограничено управл>алп у Србпјп п нпсу допушталп да учествује народ нп у полптпцн, нити у администрации. Они су завелп у кнежевпнп управо онај ред, о коме je тако много савао кнез Метернпх п против ког су реда сада устали свп јевропскп народп: у друштвеном животу да се све мора покоравати заповестима власти; над свима појавима народвег бпћа впспла je најстрожпја бпрократска (чпновнпчка) система, преппсана из Аустрије; у спољнпм одношајпма уставобранитељн су гајили најстрожију оданост Турској, тврдо јемчећи за охрану реда у кнежевини пред Портом. Разуме се, да после овога српска се влада очито брпнула да се одупре на такву државу, која бп објавпла да бранп пређашвп ред ствари у читавој Јевропп. То je веЪ бпло неопходно п с тога, што се носплп по Београду мутнп гласовп о тајном комитету, којп јеморао да покрене све славенске народе п да створи од внх четпрп Феде-