Топола

251

Али како je број ратника својевољада из кнежевине растао онако исто брзо , као и број местних усташа : онда брзо српска влада увиди како je потребно да има особитог старешипу над својим ратницима од лица, која су привржена влади: требало je завладатп народвим покретом, задржати га у извесним границама и не дати Обреновићима могућности да се корнете услугама ратника из кнежевине. Jeдан план Совета, уердан прврженик Карађорђевића, СтеФан Петрович Книћанин сам се понуди да радо прима на себе такву дужност али влада није желила, да се он појави међу ратницима у званију кв аж ев ог советника. Книћанин се одрекне саветништва и оде у Еарловде, где га главни одбор вандира за полковника и он предузме старешпнство над Србима, који су дошли из кнежевине, с којпма je и радио впше или наше самостално у различнпма местима војводовине. (’ 8 ). Прва дјества два сједињена ратнпчка логора била су необпчно успешна: узрокјебио, с једне стране, силно одушевлење које je било обузело Србе, који се први пут сјединилп једнп с другима и шта више имало je утидаја на местне становнике других племена, која се такође реше да бране војв одину од свију непријатеља; с друге стране и оно презреве, с каквим се мадарско министарство одазвало о Србима држеЬи их да нису кадри да се боре с регуларном војском Ови успеси срыске војске одма произведу промену како у Аустријској, тако и у мадарској влади. Цар Фердинанд, који je онако сухопарно предусрео сриску депутацију у Енспруху, сада призна да су Срби толико снажни, да je доста те впхне снаге, да зауставе Мадаре на југу вихне сопствене земље. Мадарски владпн комесар Егресси шалье Србима парламентара, изатим јавља својој влади, да Срби захтевају права : да бирају војводе и патријаре, слободу језика и вере, да се одреде границе вихне војводине, као једне од земаља мадарске круне, а тако исто и право гласа у палатн магната за свога војводу, као што то право има патриар и српске владике. Но било je тешко код такве системе дуализма, привржености Аустрији и принадлежности маџарској, очувати јединство у поступцима Главнога Одбора, и у вему наскоро поникну две партаје, од којвх вођ једне постане патријар, a вођ друге-Стратлмировић. Еад je Рајачић дошао у Карловце зачуђено преслуша казивава о сударима који ce догодили док je он осуствовао из Карловада. Он похита да разгледа различна места у војводству и да утиша народ; свуда су га предусретали с почашЬу н уважевем, али се народ свуда као и пређе спремао за ратоваве. Главни Одбор предложи патриару титулу „ уиравитељ народа“, a obq