Топола

252

je имало огроман утицај на даљи ток догађаја. Патријар се реши да се држи онога правда, ког се држи бан ЈедачиТ: да подпомаже Аустрију као Федератпвни сајуз свију везиних народа, под заштитом Хабзбурга. Натријар подели Гдавни Одбор на некодико одедеаа, н тиме осдаби важност Одбора, па давде и веговог председника, који je био уједно и начедник усташа. У то доба Аустријска вдада одреди МајерхоФера за свога конзуда у Србнји, који je лично представно нзвешТе о српсвом покрету с обадве стране Дунава под вице војводом својпх срба, и вега вдада и вандира за ђенерала. Таким намином народве тежве мадарских Срба наједанпут нађоше се у зависимости од бечвог министерства. Ади српски покрет није могао да се разшири и због другога узрока. Тврдиве, на обадама Дунава и Тисе, биде су у мадарсвим рукама. Оспм тога, мадарско министарство почне да поступа одсудннје и против самога патријара. Оно ннје припознадо установа мајске скупштине, давде ни ново зваве самог РајачиТа: уједно с тиме оно постави будимског вдадику, Платова АтанацвовиТа за наместника патрпјаровог, уздајуТи се, да Те он подчинит Србе наредбама мадарскпх власти. Но се Мадари преваре у својнм рачунима ; АтанацковпТ нпје нншта могао пзрадити у впхну корист. Као и пређе у оним местнма Баната, где се сукобљавале непријатељске силе, догађада се свакидашва сеча. Шта вшпе Мадари су нападали на мпрне становнпке негдедајући на под и пораст. У пештансвим званичнпм новпнама „Hirlap“ беше напечатао ппсмо из мадарског догора под Врбасом, у коме се говорило, да сваки дан доводе у догор заробљене српске становнпке и вепгају по два, по три и по четирп човека за дан и ноћ, те Те тако брзо доТи ред и на Попове. У српским новпнама печатала се пзвешТа о нечувеним примерима жестокости, како су Мадари мучили Србе. Тако севак Сима ЖдиТ ухваТен мадарском стражом и пошто je добио некодико удараца надацима, био je привезан за днрев и остао je таво четнри дана без једа и готово г’о не гдедеТи на рђаву погоду; ране му почете трунути и тек петог дана мајор Цпнтуда прекрати му живот. Седамдесетогодшпњи старац Тодор КовачевиТ, заробљен Мадарима, би одведен у Вихов догор и после деветодневнога мучеља бјаша прпвезан за дирек, ади тако да су га непрестано овретади на слрам сунца. Тавва je судбнна постигла некодико људи; вихне се муке обично свршаваде смрТу, ади су Мадари најчешТе вешали Србе војп су им падали у шаке. Једном су биде обешене две нале девојчиде за то, што су певале код своје куТе, у башти српску патриотску песму.