Топола

253

Августа меседа двапут се сударшш Срби и Надари код ВелеЦркве, где се оддпковалп Срби, којп су дошли из Србпје с Книћанпном; 21 Августа била je битка код Перлеза, која je коштала Србе мноштво жртава; 28 Августа понови се та битка и у вој се одликовао Панта Чарапнћ из књажевнне. После ових битки Срби начине велики догор код седа Томашевца. Овде су скдапади српски догор МајерхоФер, Книћанин и његов ађутант Мидивоје Петровић, а) скорапгњн војнички министр у Србији и један од садашвнх наместника Србије. Још je био искушьен већи догор под Сенто-Томашом ; ратнтпгпт га српски прозову Србобрая. Овде je била битка између Срба и Надара 9 Септембра, од којпх je Надаре предводио вьихн војничкп мпнпстар Месарош. Срби одбнју нападавье мадара. Најзад у половина Септембра дође српски војвода СтеФан Шушьпкац. Први му je посао био да осдободи оне људе, које je ухапсно у Карловцпма строги патријар. За там прими у своје руке заповедништво над читавом војском и назове je српско-аустрнјска војска. Она се делила онда на једанајест догора, у којпма се рачунадо 21.084 ратника и 104 топа;међу усташима било je 4.377 слабо наоружаних људи. Надари су имали у два оделита корпуса, под командом Киша и Естергазија, и дваградска гарнизона бивших подкомандой Фељдмаршадалајтнанта Благојевића и ђенерала Јовића и рачунадо ce 36 батаљуна пешака и 33 ескадрона коњаника са 102 топа, свега около 40.000 људп. Војвода Шупљпкац прегдеда српско-аустријску војску и увиди, да јој недостаје оружија, Офидира, кованика, артилеријских амова и уопште амунидије. Пређе свега постара се те скдопи катански полк да издржава патролу: за тим се обрати Феддмаршаду кнезу Випдишгрецу с молбом да му достави оружије. Најпосде, он нареди да Срби воде одбранително ратовање и да се клоне борева у отвореноме пољу; али српско становништво из оних места, која нису била закршьена војском, непрестано ce обраћало војводи с молбама да он покрене војску на север и да разда оружије сељадима. Дуго je Шупљикац тврдо поступао по своме плану; напоследку je морао да попусти општем захтевању. Он допусти да се предузме експедиција на Кикинду. Одна je за тим било учињено нападавье на Нови-Веч еј. ( ,9 ) Међутим у центруму аустријске царевине догодиле се важне промене. Прокламацнјом 21 Сеп. (3 Окт.) дар je распустно мадарску скупштину и објавио рат Аустрије Маџарској и предао пуномоћство бану Јелачићу да управља војничким и грађанским пословима у зем-

а) Г. Блазяавад.