Топола

254

љама маџарске круновине. Јелачић се кренуо Драви, да одтален нагрне на Пешту, a патријар Рајачић користећи ce тпм ставем стварп сазове скупштину 25 Септебра. Скупштини je било објављено, да je дар потврдио у званију војводском Стефана Шупљикца и да усваја радву српску. За тим je била прочитана прокламација царева, управљена противу мадарске владе, у којој се обеРава равноправност свиыа народима. На скупштпнп je најпре било подпгнуто пптаве о склону опште касе за читаву војводовпну, у коју су морали да се унесу новци као у зајам, дрквенн, пшолски, еснафски и из општинских каса из читаве војводовине без разлике вере становнпштва. За тим je Рајачпћ зборпо дугачку беседу, у којој je објаснио своје сношаје са царским двором; говорно je, да су несагласија са Стратпмировићем изглажена, по његовом настојавању (патријаровом) и брзом покорабаву самог привременог предводитеља, и благодарно je Србима из кважевине, који су им притекли у помоћ. У идуРој седниди скупштнна поднесе патријару адресу и благодарила му за вегову радвьу. Војводи je била предата неогранпчена власт у свима војничким пословима, патријару су били предати политичкп послови. Даље, бјаше прекројен главни одбор и вегова оделења, што je обзнанпо народу како патријар, тако и војвода. Но je српска скупштина радила у дане највећих искушева за аустријску царевину. У Бечу je планула нова револудпја, дар и двор пзнова се уклоне из престолнпце п вој се кренули Мадари, али таыо похита и хрватски бан. Цела je мадарска била у рукама мадарске војске. Шта впше, мадарско се министарство падало да заузме Беч и да ступи у сајуз с онамошвом револуцијом. Мадарска војска јако оштетп краљеву војску под старешпнством Генерала Рота, којп се ннје одликовао способностпма, нптп je бпо популаран. Такво ставе ствари морало се одазвати и на југу Мадарске. Српска je војска остала сама у борбп с Мадарпма п једва их сузбпјала. Тада патријар Рајачпћ опуномоРен да управља политичким пословима српске војводовине, напише писмо руском ђенералном конзулу у Београду, као представнпку државе пријатељске с Аустријом. У томе je писму било речено: я Ваше високородије, мплостивп господине! Из дана у дан громе се непријатнн гласовп, који моју душу бацају у крајве очајаве. Град Осјек, у коме заповеда г. М. барон Јовпћ, по несрећп Србпн, развпо je 5 овога меседа мадарскп барјак и тим je отворио пут Мадарнма за наша леђа (за наше ледгя). Петроварадпнски командир барон Благојевић неће да се држи и даве примирнја, које je ради бербе винограда било ш внме утврђено; Генерал Рот капптулнрао 10.000 војнпка и 10 комада артплерпје.