Топола

175

повраћен ред; а српска влада до такве се степени рачунала у Царпграду за предану султану, да кад у почетку 1850 год. умре управник београдскога града Хасан-наша, онда Порта није се ни премишљала да поверп привреыену управу над впм Карађорђевићу. Одавно већ нпје пмала Порта толпкога значаја п толпке властп у јевронској Турској , колпко je добила после догађаја 1848 п 1849 год.; но основ таке власти води своје порекло још из поиздаљих времена, управо од времена Ункијар скелешког уговора п у мир ен. а мпсирскога паше, од времена изгнава Милоша Обреновића нз Србије и од како je уведен устав, како у вој тако и у румунским кнежевннама. Јевропска се Турска умири , алп тај мир не донесе корпстп хрпгаћанпма ; Турска се опоравваше од непрестаних местннх потреса, који су je бунилп од пометка овога века, не на радост и срећу својих хрншанских поданпка. Једина у Турској полусамостална кнежевпна славенског племена, Србија, благодарећп својпм унутрашвим одношајпма (бунама) била je иотауно иодчињена Порти. ( 90 ) Но баш у то пето доба јавп се и друга кнежевпна од српскога племена, још самосталнпја од Србнје. Црногорски владика Петар II Потровић ВЬегуш, скоро пред своју смрт, изабра за свога наследника најспособнпјег плана своје Фамилпје Данила Петровпћа Његуша, којп се васпитао у Бему и коме не бијаше више од 24 године кад у Октобру 1851 године умре владика Петар. По обпчају својих предходника Данило je морао ићи у Руснју да се замитрополити. Данило дође најпре у Црну Гору, и народна скупштина, која се бијаше сакупила на Цетпњу , реши, да Данило који не показа жељу да ступи у духовно зваве, преда црквену власт ма коме другоме, ада сам установи кнежевско званије које беше укннуто у Црној Гори још 836 г. пре тога. Данило оде у Петроград, тамо би признан за кнеза у Јулу 1852 год. и одыах мораде битн бој са Турцима, који je био прекпнут с тога, што се Аустрија умешала у то ратоваве на корист Црногораца. Друге две са Србијом суседне кнежевине румунске, тек што се ослободпше од опсаде руске војске, која је трајала од 1848 па до 1851 године, а ту опсаду бнјаше изазвао преврат који je даровао Влашкој најлнбералнпјп устав, на што je руска дппломатија гледала у то доба опште револуције, као на највећп политичкп преступ. У томе уставу бијаше пзмеђу осталога проглашепо : нова Форма представничке управе, одговорност мпипстарска, неогранпчепа слобода штампе, укинуће ропскога рада, телесне и смртне казнп и т. п. ( 91 ) А сама пак Србпја за време угарске војне, и док су се бунпли суседни крајеви, жпвпла je ситнпм интересима партајскпм, раздо-