Топола

177

прасцн и кокошке; него ja хоћу опет да поденем реч о вашим раздориыа и о народа ем благу.“ .... Још je се много осечније изразио један грађанпн, пто пзван скупштпне, о ондашвем председнику совета, рекав му у очи ово: „у твоме трбуху има много наших талира, а у нашему нема ни једне твоје хаспре.“ Вучпћеве лекције о народној слободи п једнакостн свијух и свакога, уродише видљивпм родом. У осталои народ je пмао право. У оној епохп (времену) о којој ми говоримо, советничка су места била чисто готованска. Управницп српске кнежевине и народа пграху се празних партајских пгара. Било je две главне партаје: ириврженици старине (старо-сочуватељи) и нихови противницы, ириврженици реформа, које су погдекад звали „паризлијама“ , за то што су се неки од њцх учили у Паризу. О ирвима се говорило у народу да они гледе да чувају тамо, где нема хата да се чува и где треба све преобразить, и ио гдекад их навивали старо-тхЈрском иартајом. Друге су называли „незналицама“ „билмез-аартаја“ , која се држи мира иа иошто ио то, и увеЯава (умножава) бирократске форме управе, само за то да им çe плаЯа плата. Измену себе бораху се веЯи луди, мани се пришиваху уз них, и цепаху се на мноштво партаја , које се називаху ио именима својих eoija или патрона (покровители) : била ja партаја: Милошева, ВучиЯа, ИетронијевиЛа , КниЯанина, Гарашанина, СимиЯа итд. итд. без краја. Ситнплп се политичен и друштвенн пнтересп; слабили карактерп и кварнле се наравп. Нигда још ннсу били у таквој сили шпијуни и аброноше, (потварачи) код српске владе као у то време кад je сасвим пропала била кшажевска власт н народ није веровао своме правитељству. Унутрашаа слабоштина огледала се и у спољним одношајима. Турци још нигда не имадоше толшога уплива на српске послове, нигда још не бијаху тако неодговорни за своја зулумЯарска дела од онога времена од кад je Милош ослободио Србију , па до времена о коме je реч. Турци осташе да живе осим Београда, у Кладову, Адакали, Ужпцу, Смедереву, Шапцу и Соколу, где су могли по уговору држати своје гарнизоне; но они су становали joui и у Калкану, Петрцу, Бунину, Пећи, горњој и дољној Постиви, Алуги, Малом Зворнику и Сакару, одаклен je требало да се још и давно иселе. И сво то турско становништво које je живило у унутарњости Србије, чинило je сваком згодном приликом свакојаке силеџијске послове: оно je убијало и шьачкало, крало и снимало, хватало жене и деду и насиловало их. На вега се угледало погранично турско становништво. je владао, тек по милости Порте, с тога je и гледао на турске зулуме кроз прсте. Доц-