Топола

178

није, кад je Србпја била добила нову владу, бп написана особнта брошура (книжица) о зулумћарству турском, кроз то време основана на званичним датиыа (документима). Тако ce Србија наскоро обрете у положају који напомиваше положај осталих турских провинција. У тако кукавноме положају, српске патриоте тешаху ce још мало сноыеноы на дела Книћанннова у српској војводини. Но и те успомене потре хладнокрвност српскога правитенства сирам патва суседнпх Бутара у 1849 и 1850 години. Незадовоннпцн са владом, напоминали јој да je за владе Михаила Обреновпћа а у време буна у нпшком пашалуку, Србија примпла себи око 11.000 Бутара, којн су тражплп у њој спасена, са 10.000 грла рогате стоке, са 46.000 оваца и коза и 1.000 кона, па им после израдила опроштај; но влада Каpaijopijeeufieea 1849 године, бринула се само како fie да докаже турској власти , да je сва буна у Бугарској ироизашла од иотстрекавана Михаила ОбреновиЯа. ( 92 ) Заједно са иодчињењем сриске кнежевине уиливу Турске, стаде се снажити у њој и уилив Аустрије. Они одношаји, у које би ставней Карађорђевић и неговп прпврженпдн, преыа руској дппломатији од преврати склопненог ВучиРем у Србији, и од дана првога избора Карађорђевића , не могоше утврдити српско правитенство, које се образовало у кнежевпнп по изгнану ОбреновиРа у преданости Русијн. Ни КарађорђевиР ни иегова партаја не могаше опростити рускоме двору оно неодо браване којпм доиека први пзбор овога кназа, не могоше заборавити како га je рускн дар приморао да се преко воље одрече свога званија и нису могли да забораве привремено изгнано из Србпје главнпх виновника буне 1842 год. Но док je руска дппломатпја пмала велики уплив на Турску, дотле ни српскп управници несмедоше јавно да искажу своја осећана противу не, него шта впше вазда псповедаху како дубоко поштују заштптнпчку државу. Но кад се сврши маџарска војна, и када Руспја прекпде свезу с Портом у питану о издавану мадарских бегунаца, и српски управници престадоше сакрпвати своја осећана према Русији. Онп су сада много радије него пре слушали гласове којн извираху из аустријског, пнглеског и Француског конзулата, и којп се стараху свпыа сретствиыа да распростране ту мисао као да Руспја заштпћује Србпју само за то да угуши саыосталност Срба, да нм она смета да образују самосталну државу, и да сама Руспја хоће да завојује јужне Славене. Поиски емпгрантн бпјаху свагда тумачп а по кад што и секретари у пнглескпм и Францускпм конзулатнма на истоку; а после мадарске војне умножп се број Понака у пнглеској и Француској