Топола

181

ГЛАВА III. Источна војна.

Шта je изазвадо источну војну? Зашто je Русија остада усамљена без савезника, у дедој тој борби? Ето то су питања, на која ће још задуго времена разднчито одговарати шсци разних земаља и народа. Сви знамо да je нрви повод који je покренуо ту војну, бидо пнтање о светим местима, a међутим сви европски писци у гдас вичу, да су гдавни узроцп војне биде прекомерне претензије руске дипдоматије односно Порте, и јавне намере да разрупш османску царевину. У Јевропп се не нађе ни једна држава која би потпомагада Русију у неравпој борби, и нико да се запита, да ди je Русија имада савезнике на истоку и међу сдавенима, и да ли би вьихов удео у рату добпо прави значај и упдпв на његов свршетак, кад би руска дппдоматија дејствовада другаче не само пред саму војну него и у оне десетине година које су јој предходиде, кад би она у место подусамостадности од Порте и своје заштите успела да им даде пуну слободу, и да их уведе у кодо јевропских држава? Онај карактер који je неточно питање добило у дипдоматској преписки пред војну, стао je поницати и постепено развијати се тек у првим годинама друге четврти овога века. На крају прошдога а у почетку данашњега века другаче су гдедади на то исто питање. Катарина велика имада je и голем план, тако званп „грчки пројект“, који циљаше да на Босфору установи хришћанску царевину; уједно она je тежила да утврди неутрадност румунских кнежевина. Јоспф II бејаше више користољубив: он je жедео да Аустрији придружи маду Вдашку, један део Србије, Босне, Херцеговине и Адбаније, a имађаше намеру да распростре што даље ђермапизам (немштнну). При закључку тпдзитскога мира и на ерфуртскоме састанку Александер I и Наполеон мшшьаху да подеде ј евроиену турску између Русије, Француске и Аустрије. Смераху да даду Русији Вдашку, Моддавску п Бугарску, Аустрнји Србију и Босну, Француској Адбанију, Тесадију н Мореју; а Царпград са приморјем његовим да остане у рукама Турака. Но у све те планово руски државници увршћаваху прнпомоћ од самих хришћана, погдавито сдавенскога порекда. Од времена Петра I пебејаше у Русији ни једно кодико му драго трајашно цареванье, које неби бидо већ ступало у сношаје са јужним сдовенима, које им неби обећавадо помоћи, иди их шта више заступало пред аустријском вдадом иди позивадо на оружје. За вдаде