Топола

Боснн јаве устаничке чете. Доципје се ове чете умноже и ојачају. Око Лпвна н Пролог нлаиине јавп се чета Јакшића, око горње Уне Голуба Бабића, око Грмеча и Рисовца Бојиновнћа. пзмеђу Брбаса и Сане Лазара Живковнћа, око Травпика • Фрање Мусића. Међу тим у Херцеговпнп су ншлп окршаји и бојеви. У августу вође херцеговачког устанка скупс се у мапастнр Косјерово, (у требншњичкој долинп, пзмеђу Билећа и Црне Горе), где су већалп о ратном нлану п бољој органпзацпји устанка. Зупци н Бањанп били су гдавнн базис, одакле су устапицн развпјали своје операцпје. У сентембру дочују они, да четнри турска батаљона долазе нреко Клека за Столац. Пека испадне нз Зубаца, дочека Турке код Прапатпице, разбије нх и naTtpa у рптове Утова, задобпје богату пљачку. па кад чује, ,да Турцпма долази помоћ од Мостара, иовуче се нсточно-Љубпњу. Пораз Турака на Прапатнпцп охрабрп и босанске усташе, а један нов догађај да још више хране устанку. Турци домаме на веру неке Херцсговцр, обећавајућн, да им је цар све опростио, те ће им сад н спаљепе куће поградптп па пх нри крају сентембра погубе у Поповом Пољу. Турци су до сад већ бплп довуклп велнку војску. Дервшп-паша нмао је сад протпв саме Херцеговпне 16.000 војске У Требиљу је стојао Шевкет паша са 5.000. Дервиш му заповеди крајем септембра, да се крене на Зупце, јер је то гњездо устанка. Шевкет пође, усташи га омањпм четама нанадну са свнју страна п прпморају да се врати. У ово доба променп се у Царпграду војени министар. Место Риза-паше дође Нампк-паша, којп науми, да енергично угуши устанак. Дервишпаша чпнпо му се спор п непредузпмљив, с тога место њега напменује РеуФ-пашу за команданта херцеговачке војске, а под Халил-пашом пошље још једну пову бригаду у Херцеговину. Кад РеуФ дође у Мостар, чује, да устанпци држе онсађене Горапско п Нпкшнћ, па нареди Шевкету, да ослободи та места. Шевкет иође од Метохпје, Пека га дочека у Бијелој Долпнп, да му јаку ватру и одјури патраг, а Горанско оста опсађено. Разјарен неуснехом Шевкета, Реуф се дигне са 12 хнљада низама; устаннци су нзбегавалп сукоб с оволпком силом, те Реу<гу пспаде заруком унети храну у Горанско, алп у новратку, устаницп га нападпу са свију страпа п нанесу му много квара. При крају новсмбра порти паде на ум, да одвоји Херцеговину од Босне као засебан вилајет. Балија херцеговачки постане Али-наша, а његов номбћник турска кулиза Костаћи-еФенди хришћанпп, чпме је иорта, ваљда, хтела да покаже Европн, како п она хоће реФорме и равнонравиост. У почетку децембра РеуФ п Селпм - паша

иредузму комбипирапе операције, да снадбусхраном Никшић, који су усташи држали опсађен. То пође нм за руком, после чега Pey<r> изнурен п оболео, замоли у Царнграду, да га смене. г l'ако место љега постапс Муктар наша командант херцеговачке војске. Муктар дођс у децембру у Требише, где све нађе у јадном и жалосном стању. Од 30.000 војске, што је испраћено у Херцеговпну, сад једва бсше 15.000 снособно за борбу све су остало сатариле болести, оскудице и устаиички јатаганп. Од ночетка децембра, па скоро до марта идуће 1876. год., на бојнпм пољима све је бпло мирно. Зима је била строга, сметови су аавејали кланце и богазе, устаппцп се новуклп у нећнне и засеоке, да презпме, па, кад граие пролеће и кад гора озеленп листбм, опет да обнове љуте бојеве и окршаје. У нролећс 1876 год. устаници издаду нове позиве, да се парод дпже на оружје, па опет обнове борбу с Турцима. Турцп су сад имали у Херцеговпнп око 22.000 воршка, но усташн су се онет борилн успсшпо с њпма. У почетку априла дочекају усташп у крвавој Дузп код Пресјеке Муктара, који је посно храпу у Никшпћ, разбнју га и отму му свс товаре. Тако је све ишло и даље, као у Херцеговиип тако и у Боснн. У мају било је пеколпко већпх и мањих окршаја, док најпосле у јуну пе загазпше у борбу и Србпја п Црна Гора. Но овде је место, да рекнемо коју о снази устаика. Колпко је свега устаника било на бојном пољу? то је мучно определити. Устаницпма је бпла главиа цељ, да протерају Турке из нобуњенпх крајсва, да чувају те крајеве од новпх навала п да буне и дпжу друге крајеве. Али устаннци нпсу једнако свп бплн на окупу. Таква велика војска не би пмала чпме да се нздржава. С тога је на окупу остајало само 200 —300 друга са војводом, да чувају крајеве од омањих турских чета, а осталп су се устаннцп разилазпли кућама, (којпма нису биле попаљене), те раднли. Војвода са својпх 200 —300 друга шета планинама, чува своју нахију, чинн мале сукобе, а кад чује да иде турска сила, или да се царским друмом тера какво благо, пиво и јестиво, он разашље лаке улаке, скупн доста устаника, дочека Турке, разбнје пх, па он опет шета гором п планпном, а остали иду кућама. Може се узети, да, кад., се овако скуие, у Херцеговпни је бивало 5 6 хиљада усташа, а толико и у Босни. Устаници су бплн врло хрђаво иаоружанп, иису ималн ни један топ, тако рећи, голим су се шакама борили и трнили су много. Но још су веће бпле натње херцеговачке п босанске нејачп, која се иснред турског огња п мача збежала у Црпу Гору, Далмацију и Хрватску, где се свакојако злопатила н нропадала. Ове нејачи било је

ИЛУСТРОВАИА РАТНА КРОНИКА. CBEGKA I.