Топола

нема иптереса да развпја живљу ироизводњу, јер, што впше производи, то је само све впше Турцп гуле, а њој је зло те зло. А и сви државни теретн сваљени су на саму рају. Још се ови државни намети купе на тако варварски начин, да пх то чпни још тежпм. Држава не купи сама порезу, но је лпцптацпјом иродаје разнпм закуинпцпма. Овп илате држави отсеком, а онп иосле са турским пандурима и заитпјама иду од села до села, уцењују народ и огуле га до голе душе, пстерају двојином онолико, колпко су дали држа вп, јер увек раде у дослуку с турекпм властима, с којима деле цљачку. На жалост, у Босни многп од овпх закупнпка Србп су, а у Бугарској опет Бугари (чорбаџије). Са свога бездушнога гулења они су мрскп народу, као и Турцп. С тога бугарскп устанпци нод Хаџп-Дпмптром у својој прокламацпји п веле : „Наше чорбаџије висиће о једпом дрвету с Турцпма“. Док су намети овако тешки, средства и оруђа за пропзводњу' никаква су. У Боснп и Херцеговпни сва земља, бар сва боља земља, прппада беговпма (иетурвеној сриској властели), Сељаци раја узпмају од бегова земљу под најам. За то дају беговпма и о л о в и и у од свега што зараде, па тек од своје половппе да плате све големе државне намете п глобе, да пздрже мпогобројну готоваиску класу Турака и сами да живе. Јадан је ти и жалостан живот ! Бећ само ово економско стање иесносно је и довољан узрок, да редовно изазпва буне и преврате. Уз то још долази ирнродна суровост Турака. Дивљи, необузданп, источњачкп разблуднп раскошни п лењп а овамо уверенп : да су они владајуђа класа, они госиодари земље u раје. Раји су отета не само сва матернјална средства за жпвот, но јој је погажено и упшитепо све, што је уму ii срцу свето п мпло. А кад наснље доведе један иарод до очајања, кад му тираиија затвори све путове, који воде у бољи светлпји жпвот, онда се он бунп. С тога су се и сви заробљени народп у Турској бунпли често, уираво кад год су моглп.

XX..Препуннсте мјешнну гријеха, Крв је људска рана наонака, На нос вам је почела скакатн“. Његуш. Последњи устанак, што се 1875. год. разбуктао у Херцеговпни и Боснп, мал што нпје плануо још 1874. год. на црногорској граннцп. Бар Турцп су још тада усрдно тражили ђавола са свећом. У Подгорнцу (турска варош у Албанпји, на црногорској границп) одлазе Црногорцп на пазар. Једнога пазарног дана, у почетку октобра 1874, год., споречкају се пеки Турци међу собом, где један п погпне. Убица се сакрпје, а Турци с пачара слете око убпјенога и озлојеђено су питалп : „ко

уби Турчина ? ко убп Турчина ? То сте ви Црногорци и одмах нападну Црногорце, нанрави с.е сеча и-Турци поубпјају све Црногорце, што се деспше ту на пазару. После излете из варошп, на путу побпју где год кога стигну и виде на њему црногорску капу, па онда ударе и запале црногорско село Кулппце. Ово страшно разјари Црногорце. Само их је велико заузпмање кнеза Николе задржало, те нису слетплп са својпх планина и крваво се осветили Турцима. Но ова освета остане за доцнпје, а међу тпм, Турцп су прпљежно радпли, да она не изостане дуго. Још у почетку апрпла 1875. год. чуле су се из Херцеговпне u северне Албаније љуте жалбе хрпгаћана иа турска наспља. Многе хришћанске иородице побегну у Црну Гору. Насиља су расла. У јуну мееецу 1875. год. куипли су Турцп ио Херцеговини порезу п том ириликом беснилп страховито, док ири крајујуна не плану устанак. Он букну око Невеспља, па као муња отсену чак до црногорске гранпце и заватп сав јужни крај Херцеговпне, и још даље; завати: Зупце, Рудпне Бањане, планине око дугиног кланца, долпну Ппве, Дробљак и Колашин. На челу устанка јавпше се познати херцеговачки јунаци: Нека Павловпћ, Лука Петковпћ, иоп Богдан Зпмонић, Тривко Вукаловић, Стојан Ковачевпћ, Лазар Сочпца и други, У Херцеговцни је тада било свега око 4.000 редовне турске војске, па и то је морало чуватп градове. Нротив устанка се наоружају ирво бегови, који скуие голе багаибозуке, па с њима по • пале многа ми р н а села. Нејач пзбегне у Далмацпју и Црну Гору, а мушке главе, сиособне за пушку, придруже се ус-таницима и устанак ојача. Кад чује за устанак раје u отиор бегова Дервиш иаша, босански валпја (Босна п Херцеговина сачињавале су један вплајет , нареди одмах, да у градове, као иосада, дођу редпФИ а пз градова тргне све низаме. (Свега 6 батаљона око 4.000 људи.) С њпма је мпслио Дервиш „редовuiim иутем“ да угуши устанак, отклањајући бегове, који су са својим башибозуцима само распаљивали освету и устанак. Но Дервиш се наскоро уверп. да не може с толиком силом досадити устаипцима. Шта впше, они у јулу издаду нрокламацпју, којом позпвају народ на борбу за ослобођење и одмахпредузму ouсаду Требиња. Но порта, научена Европом, иошље у почетку августа иреко Клека нове трупе против устаника, који се сад повуку у Зупце и Бањаие. У почетку августа букну устанак п у Босни, Близу Бањалуке неколико турскпх коњанпка пскасапе неке Србе, који су мпрно шпли својим путем. Ово изазове јако огорчење међу Србима у Бањалуци, где ио улпцама дође до пушкарања. Турци иочну убијати Србе, ови се разбеже по околним селпма и брзо се на многим местпма у

11ЛУСТР0ВАНА РАТНА КРОНИКА. CBECKR 1.