Топола

CBECKA I.

У НОБОМЕ САДУ МЕСЕЦА ЈУЛА 1877. ГОДИНЕ.

СРПСЕИ УСТАНАК И РАТ 1875. и 1876. ГОДИНЕ.

(УВОД. УЗРОЦП УСТАНКА. ПОДГОЕПЧКП ДОГАЂАЈ. УСТАНАК , У ХЕРЦЕГОВИНН II БОСНН. НОСРЕДОВЛII,Е ДНПДОМАЦИЈЕ УСТАНАК У БУГАРСКОЈ. УВИСТВО КОНЗУЛА У СОЛУНУ. СУЛТАН АБДУЛ-АЗИС ЗБАЧЕН II УДАВЉЕН СРБНЈА И ЦРНА ГОРА СТЛПА.ТУ У БОРВУ. МИР СРБНЈЕ Г ПОРТОМ.)

„Бјеше облак сунце ухватио, - Сриску земљу’ — тама притиснула, Пред олтаром идакаше -канђсло, На гуеле се струне иокидале, Сакриле се виле у пештере, l!qjaxy се сунца и мјесеца, Бјеху мушка ирса охладњела, А у њима умрла слобода, Ка’ кад зраке умру на планину, Кад утоие сунце у пучину “ ЕБегуш, И тако је трајалб иет пунпх векова Тамо где год у ојађеној Босни, у кршној Херцеговпни плп заборављеној Бугарској где год тамо; на пропланку шуме, у прпсоју кршних планина или цветној долини' какве речпце, лежи мпрно хрпшћанско селашце, убого и јадио. У по бела дапа, или у глуво доба неме ноћи, кад уморено становеиштво одмара иа тврдој постељи своје ропске, пзмучене кости, у село упада дпвља гомила голих, бесних и разузданпх синова иророковпх . . . Животињска им душа жедна крви, у очима пм зверство, у зубима крвав јатаган, у Једној руци ииштољ, у другој злослутна буктиња. Становништво се трже из сна, пробуђеио дивљпм урнебесом, Али ах .. . село је већ у иламену, над главом се руши запаљен кров, пушке цикућу, јатагани севају ! ... п још .... и још ... . и све је опљачкаио, и све је поиаљено, и све Је исечено . . . Освпће росио, свеже, благо јутро. Исток се зарумени, суице исплива иза плашшских врхова и обасја пусто згариште, натоиљено крвљу и претрпано лешинама .... Овде просута дуга жеиска коса; тамо труп одојчета : мале ручице грчевито стиснуте, усташца отворена, бледа, иитијасти мозак просуо се по крвавој земљи; још тамо једна седа глава : чело мученнчки набрано, на лицу успреиа крв, седа брада умрљана крвљу крв, крв, и кости, и развалине, и агариште .... И оиет све тече својпм током, као да се ништа није пи деспло. Ирирода цвета и ирецветава : долазе u пролазе ;пше еа хучппм ветровима,

мећавама и сметовима ; долазеи пролазе пролећа, пупа цвећа, мприса и свежпие векошг пролазе, а заробљ-ени народп у Турској страдају п трпе. Столећа. протичу а у далекпм заборављенпм покрајпнама, глувпм п пемпм, скривенпм од очију образовапе Европе-, српскп и бугарскп мученпцп умпру на крвавом ножу тупе. п слепе ж-ивотпње Турчпна. И њпна страдања нпко певпдп . . . „Да је иђе брата у свијету,Да иожали, ka’ да би ио.мого . . . Суза њина нема родитеља, Над њима је небо затворено, Не прима им плача ни молитве, У ад им če свијст иретворио и Па зар ове адске муке да немају краја ? Зар иехар, пун чемера и горчипе, m кога два млада, моћна, свежа народа иет пуппх векова иију отров не капље, да нема дна ? Зар он да се не разбпје једеом ? ! I. „Србин ради, а Турчин се слади, Србин роди, а Турчин одводи, Српска земља турски спахилуцн, Српека чеда турски заточнпцп 11 . Драгашевић. Пех векова се гомнлао u сабирао густ, мра чап и тежак облак, и, кад се тај облак провалио, људи оиет питају: како то ? за што то ? питају; како то да плане устанак у Херцеговпнп, Босни, па п Бугарској ? Meiyy тпм нпшта ппје прпроднпје u законптије но буна у Турској. Цсла државна спстема п сви услови друштвенога жпвота у Турској тамаи су се тако стекли, како ће редовно изазпва ти буне и потресе. Државни даипп п паметп грдпп су. Станов нпштво бп посртало под њпппм теретом, баш да су п равномерпо подсљепп, баш да је пародна прпвреда у Турској развијепа п напредна. Међу тим зна се, да је турско газдовање пародну иривреду готово уништило. Грдна ирпродпа богатсва у Турској лсже иеуиотребљспа. Paja просто