Топола

2

la voile (voàl) jedro V autre (lôtr') dvagi

pour (pur) za peu (pô) malo.

Ako sastavljeni samoglasniei postaju dYOglasnici, t. j._ ako se imade svaki pojedini samoglasnik izgovoriti, tada dobije zadnji ~tréma“ (•'), n. p. le poëte (po-ët) pjesnik, le poëme 3. Zadaéa. (Sons nasals (So n 1 nasal) nosni glasovi. An, uni, en, em = a n on,, om = On ain, aitn, in, im ein = Un ien, yen = \-à n uni, un = o n oin = ô-àn. Slovo m i n pred samoglasnici glasi kao i u lirvatskora jeziku. Neopredieljeni spolnik un i une (njemaeki ein eine) rabi se, kada neéemo ili nemožemo ozuaèiti osobe ill stvari, o kojoj goyorimo. Ovaj se spolnik u hrv. obièno neprevadja, ili se prevadja sa njeki, njekakov. Un (ôn) une (ün)

un nom (non) ime un hain (bün) kupelj un pain (pan ) kruh ime Main (màn) ruka, šaka un marin (mà-rân ) mornar V imprimerie (V dn-pri-m'ri) tiskarstvo

le mande (moud) sviet la faim (fan) glad la fi,n (fân} konae, svršetak le vin (vàn ) vino le lundi (lOn -di) ponedjeljak le vendredi (van -dr-di) petak.

4. Zadaća. Ako se rieč dokanča niemim suglasnikom, a sliedeća počima samoglasnikom ili iiiemim h, tada sačinjava dočetni suglasnik sa sliedećim saraoglasnikom jedmi slovku, t. j.. imadu se spojiti, n. p. vous avez (ru-savc), vi imate-, mon nmi (mo na tm) moj prijatelj. Kod spajanja imade s, z, x, glasiti kao hrvatski z, d kao t, g kao k, f kao v.

1 Son Pošto je it iiosni glas, to ,so imade ponješto na nos izgovarati, nu tako, da so n posvema neèuje, s toga bilježit éomo ga ovako i u buduée.