Топола

К’о да чује шапат. којп не разуме. Фплппа бп често послови одзвали, А Анијпа душа преза од самоће. Из дома се крене да у врту радп, Пз врта се опет брзо дома вратп. Шта је то са њоме? Кад до вратп ступи И па к-ључаниду руку своју ставп Она се застравп; На вратима стојп к’о прислушкујући, К’о да несме ућп. Фплип је помишљ’о, проћп ће то, проћи Кад се чедо роди, (које ј’ већ на путу). Тако је п било. Кад се чедо нађе она душом дахну, У очп му гледа, на срце га меће; Побегоше махом оне црне сдутње Од мајчпне среће.