Топола

„Дакдем мртав, мртав, јест’ мртав јеЕнох! а А чује му песму: „ Осана ва впшњпх! Тамо горе сија, сија сунце правде, Ту ј’ па.тмово грање ка' што га је негда Простпр’о по путу блажен народ к.тпчућ’: г Осана ва впшњпх! “ Она се пробудп. Одважна је бпла. Тпм зорпца свану По Фп.тппа посла, а Фп.тпп јој дође. „Ја сам“ рече „спремна да пред олтар пођем, Кад год тп се хоће.“ А Фплпп прпхвати: У божпје пме, ако тп је воља, Пас је добар свакп, па нек буде такп“.

Скупплп се сватп, девер младу пратп, II весело звоне звона са црквице. Венчаше се сретно; вратпше се дома; Свуда чујеш песме, радост п весеље; Само ј’ једна тужна Фплипова љуба. Куд год се окрене уху јој се чпнп К’о да чује бате невпдљпвпх крока За собом, уза се;