Топола

33

А Фплпп се попе губпти у лпцу, Збрпсала пу туга ону румен сјајау. Све се ово тешко на Анпју слпва, Ох како ће јадна то поднетп жпва!

Десп.lo се п то. Једне ноћи дуге Не пмаде санка савест јој немпрна. Шпрпла је руке за каквпм знамењем. „ Је л’ одпста мртав мој Енох, мој Енох?“ Па у црној ноћп са постеље скочп Припалп кандилце, Уздахнув дубоко задркталом руком Узе свето писмо. Превртала га је п тамо и амо, Па где прстом запне, ту ће реч прочитат’, А та реч је била: „Под зеленом палмом.“ Под зеленом налмом?! Шта то можезначпт’? То не значи ништа. Склопп евето ппсмо, леже сан је свлада. Ал’ гле на брежуљку под зеленом палмом Тамо Енох седп, сунце је над њиме.

Енох Андкll.