Топола

Дан за даном пде гледеУ муку апну, II тако опет по годпне мпеу.

Ал у селу пма беспосленпх људп, Свакојакпх мпслп, свакојакпх ћудп. Једни веле: Фплпп титра се са воме. Другг I веле: Нпје, Фплlш за њом гпне, Ал’ она је вешта па га заваркпва Да тпм већма букне жеравпца жпва. ТреИи веле: Ман’те то су неке луде Не знају нп самп шта бп п како бп. А један се нађе пакосан п злобан, И тај језпк псећп Усудп се нешто врло гадно рећп.... Спн Анпјин беше већ доста разуман Н његово око нздало је често Оно што је ћут’о ал’ желпо јако. Ал’ ћерка пе ћута већ мољаше мајку Да се не премшпља

Већ да пружи руку том честптом мужу. Који ће пм спастп кућу од пропастп.

32