Топола

Тако јесен прође, друга јесен дође. И ево опет Фшгип пред њу стаде, Ппта је памтп л’ што је ланп ршла? „Шта зар је већем годпна протекла?“ „Јест, ево опет лешњпцп су зрелп; Хајдмо да впдпшИ А њу румен прели; Понајпре румен, а за тпм бледоћа Збуњена поне нежно се нзвијат’: Пословп многи! Сад не може бнтп! А то је корак одлучан и важан.

Она се сећа шта је обећала Ал јоште само један месец дана. „А Филппово срце силно бије, Пламену жељу хдадним реч’ма крпје: „Па нека, нека, наваљиват’ нећу, Имамо каде, Анијо п за то!"

А Анији беше, сузе би пролила, Тако га жали, али срце стеже, Јер још би хтела уверит’ се боље Да л’ је постојано срце у јунака, Да л’ му је одиста вера тако јака

31