Топола

133

ЗЛАТНА ГРИВПА

је занесен том понудом. „За неколико годпна“, говорио ми је пун ■одушевљења, „биће и наше дете имућно, а ми срећни у њеном задовољству". Мидунка. Јадпи мој бабо ! Видпш ли нас с небеских висина, како сам сада и без тога ппак срећна и задовољна ! Иконија. Он је спромах добро мислпо. (узЈахне) Одселисмо се у Темпшвар. За кратко време добпје код господара толико поверења да му се сасвим одао као рођеном брату. Једпом га пошље неком богатом облпжњем спахији са многим скупоценим адиђарима, које је бпо на пзбор тражио за његову невесту, и после два дана чујемо да је власт твог оца затворила, иошто се нашло да су неки адиђарп бплн лажнп. Он се сиромах правдао, да су све те доагоценостп из радње његовог господара. Нареди се судски претрес, но истог дана кад је власт прегледала радњу, господар се сам убије. И ма да је у самој радњи било нађено још неколико таквих лажних адиђара , отац тп се не могаше избавпти. На пуку предпоставку, да је' за то морао знати, осудише га на годину дана робије. И оп јадник пе могав да поднесе толику срамоту, пресвисну у затвору. А био Је невин ко од мајке рођен, на смртном часу тобом се заклео ! Милунка (метнувши главу у мајчино крило). Јадни МОЈ бабо ! Иконија. Како сам госле њега живила, то зна само бог и ја. Надала сам се бкла , да ће ипак изаћн дело на видело, те остадох у Темишвару. Неколико добрих људи, нека им господ њихову доброту награди! сажале се и гледаху да ми олакшаЈу тешку судбину. Алп Ја не могах више доћи к себн. Од велике туге и плача изгубих впд. Чинило ми се да ми Је жпвот на измаку, те се повратих овамо, да бар умрем онде, где ми Је била и колевка. Па, да ми милостиви бог , не удели у теби , анђеле моЈ, утеху и потпору, можда би давно и скапала под туђим плотом (оборч главу). Жидунка (загрлн је)- Драга, мила моЈа маЈчице, немоЈ више тужити, Ја те молим (брчшућн оузе, уочљево) ето и Ја сам мирна... сасвим мириа.. Је ли, маЈчице, ти се не ћеш срдити на мене, што ти сад позледих старе ране , Јер сад бар знам да Је моЈ бабо био добар и предобар... (плаче). Иконија (загрлч је, тужво). Јесте кћери драга, био Је добар и предобар... (Почивка,. међутпм) Појава 5 ТрНКО. (Изађе из његове куће, у свечаном оделу, држећч у деспој р а штчп, ау левој повећу, лепу кчту цвећа, осмејкујућп се.) Баш су Ове ЖСНСКС