Топола

153

КЊИЖЕВНОСТ

11 еп аидтепте 1а Лигее раг 1а рег!е сlе рохсХз вићИ 1е репс!иlе с!апз Гаlг (173), саг раг сеИе рег!е с!е ро!сlз 1а Гогсе дш зоШсИе 1е репс!иlе а озсШег ез! тот<lге. То значи: .... Изохронизам маленпх шеталичних клаћења бива како у празној просторпји тако и у атмосФери, И збиља, рачун нам показује, да ваздушнн отпор увећавајући трајање полуклаћења озго на доле у истој мери смањује трајање полуклаћења оздо на горе сма ■ њујући му амплитиду. Лли а ко ваздух својим отаором ине нвари изохронизма малених нлаЛења, он им опвт за то уве Кава трајање оним губитком у тежини , што га шеталица има у ваздуху, јер је овим губнтком у тежини мања и сила што шеталицу креће. Видаковићев превод: „На различним ширннама, или на неједнаким геогра«зкнм дужинама трајање је осцнловања обрнуто сразмерно квадратним коренима из јачине тсже“ стр. 44. Француски такст: Bоиз <Гез IаШисlев сШегеШез, ои а с!ез аlШи(lез Iпе§-аlез, 1а бигее без озсШаНопз, роиг без репбШез ба тете Iоп§иеиг, ез! еп гајзоп Јпуегзе с!е 1а гасЈпе, сагее с!е ПпНпзИе с!е 1а резапГеиг. То значп : На разпим геограФским ширпнама , или на неједнаким впсинама разуме се над нивоом морским, Рец. за шеталице нсте дужине трајање је клаћења у обрнутој сразмери са квадратним кореном из тежине јачине. Ето како се преводи наука. Аутор спомнње да клаћења исте шеталице на разним географским ширинама н. пр. Београду , Бечу, Паризу и т. д. нису једнаког трајања као што нису једнаког трајања ни клаћења исте шеталице па разним внсипама, н. пр. на врху и подножју Авале иш Копаоника. Преводилац пак преводећи ово правило додаје: по свој прилици с камером да Гано-а поправи —; да ина разпим геограФским дужима клаћења исте шеталице нису једнаког трајања, те тако по његовом оваком тврђењу излазн да на читавој земљиној површини ни два места нема где бн клаћења исте шетллице била Једнаког тра Јања, и да је према томе интензивност тежс на сваком месту друкчија. Какав ли би облик морала имати паша земља, кад би овако у истини било? Не знам до душе какав, али тврђење , да Је она елипсоид, било би неосновано и наш Физичар , оборипши досадање мишљење у науци, стекао би славу новога Њутпа у научном свету. Видаковићев иревод: „Кад Је једном одређена вредност од у за дано место, онда се рачуном може одредити даљина површине