Топола

ИЗ ПОЗОРИШТА

"Је^л.

Драма у б чинова од Ф. Шилера, превод 11. Н. „Не дирајте у народна веровања, на била она и иогрешна, јер је домовпна на њима зидана.“ Тако говоре још данас после две хи.ваде и триста година противници строгог Тукидида, тако проповедају повесничари, којнма је милија слава од истине. Али од како је Немац Нибур, правник, филолог п старинар својим наученим духовитпм сумњичењем доказао, да историја постанка Рима, ннје ништа друго, до у прози сакупљена збирка митских јуначких балада, која без разлике код свцју народа, нретходе историји, од то доба дрзнуше и други научари метнути руке на колевку иостанка живећих народа. Кад је Кандолова књига о Хелветској легендп изишла, Швајцарцн препадоше се од Ч5 г да. Пробуђени из небуха из дугога сна, стадоше гњевно питати, с каким иравом могоше се иисци усудити, да их узнемире у њиховим навикама и усколебају у њиховој вери ? Песници се стадогае разметати, да све карте земнога шара, могу порећи истинитост легенде, па да ће се ииак гавајцарске стене усправити и тврдити, да је Вилхем Тел живео. Али скоро за тим, пме Кандолово ућута лармаџије. Сваки је увидео, да пма посла са силним једним духом , који улази у борбу наоружан до зуба ; да је то неумитни критичар, који стреми својој цељи. не зазирући од предрасуда, не штедећп илузије и не иоштујући идоле. У опште узевши сваки се народ вара, али не вара се са свим;. он радо пзмишља, али не измишља све. Његове су уобразиље само улепшана сећања. Под утиском једнога човека или каквог догађаја. народ у мах ствара чудеса , у која он први верује, и која за тим постају историјска Факта натриотскнм историчарима. Тако су пре двадесет година бесиослени лазарони измишљали за Гарибалдија така чуда и приписивали му таке особине, да Је он за живота постао легендарнн талијански Јунак. Између осталог веровало се твр-