Топола

635

КЊИЖЕЕШОСТ

говори о положају Арбаније после Вукашнна, како су Млечани заузели средњу и северну, а Турцп јужну Арбанију. У трећем, четвртом , петом и шестом одељку говори се о пореклу Ђурђа Кастриотића Скендербега и устанку његовом на Турке 1443—1468 године На нослетку се у три листића прелази сва историја арбанашка од тог доба, до данашње арбанашке лпге. Видите ли колики Је материјал писац збио у 85 стр. шеснестинеГ Први одељак 'стр. 6—20) је увод у историју Арбанаса , који није имао куд краћи бити. Оно место, где се говори о арбанашком карактеру, начину живота и др. ако ниЈе могло бити опширниЈе . а оно ниЈе требадо скраћивати и сакатити оно што је б њима у чКнежевпни СрбиЈи 1 речено. Али то Је споредна ствар, а главна Је историЈа. Но ни она није боље обрађена. Због малог простора често су поједини догађајн или читава доба неЈасно и замршено престављени. Тако немамо никако Јасну слику о Арбанији после Вукашина; докле су владали Срби, докле Млечани , коЈим су опет делом самостално управљале поглавице главних племена арбанашких. И о главнијим племенима веома Је мало речено. Пишчев 3 покушај, да изведе по реду догађаЈе, како су се разви Јали у АрбаниЈи, започев од 1386 год. и том приликом упознавање у неколико и са политичком радњом Млечића у Арбанији , све до освоЈења турског, када и Млетачке земље у АрбаниЈи , постадоше турска својина”, тако Је замршено изведен, да се може и десет пута прочитати, па опет не бити на чисто, како су догађаји текли (стр. 28 На Једном месту (ст. 23), обЈашњаваЈући љубав Арбанаса према Србима , а мржњу према Грцима , наводи овај пример : „За владе Томине, деспота Јањинског, Арбанаси су Јако били мучени од Грка. С тога , устану против Грка, а Тома, да би их умирио, мораде се са њима приЈатељити, давши своју кћер Ирину на Једног Арбанашког деспота, по нмену Јована, сина Леосинова. Но и доцније, после тога, Арбанаси су много патили од Томе и његових грчких управника. За то се побуниша Арбанаси, ида 6и их савладао Тома, скупи повећу воЈску, године 1378, падби етонског, арбанашког деспота Гина Буа, а све заробљене, подели и распрода*. Ми ништа не знамо ко Је тај Тома , да ли Је самосталан господар или намесник византиЈски ? А Још мање знамо о „Арбанашким" деспотима : Јовану, сину Леосинову, и Гину Буу, Јер се нигде на другом месту сем овде не спомињу. Изгледа као да Је писац ово однекале узео и без икакве измене овде уметнуо , и није довео у свезу са осталим излагањем.