Топола

636

"4

КЊИЖЕВНОСТ

Тако исто на другом месту [ст, 28— 29) вели : „Пдеме Дукађинско изјавило беше већ покорност Турцима. Исто тако, и Константин Кастриота, зет Ђорђев (Топијеј, обраћа се судтану Бајазиту, да преда њему, као најближем сроднику, Драч и покрајину.' 1 Од! куд је Константпн најближи сродник Бајазпту, нека читалац сам извидп, ако ,му треба ; нисац мисли да је доста да он рече, па да му се и верује и да је читаоцу јасно од куда је то. И ово изгледа као да је извађено из каквог другог писца. Али то само пзгледа а сигурно се но може рећи. јер писац није нпгде под примедг-ом ставно кад се којим писцем послужио, а тиме је учињено, да се не зна, шта је његово, шта ли туђе. Зак.шнив се у в приступу“ именима Хопфз , Паганела, Хана н др. а нигде даље не по.мињућп радове њихове, којима се кад служпо, наш писац учинпо им је велику неправду, јер ће читалац, који их по овом делу ценио буле, добити са свим погрешно мњење о њпма, а ова „студија® не може се ни цриближитп радовима именованих ниеаца. Сам материјал, који је употребљен, рђаво је распоређен. Тако се (на стр. 30 и 38) говори о једној истој стварп на два места , и на оба нејасно п замршено. Други пут (ст. 49—511 у сред ређања имена главара, које је Скендербег сазвао на збор почиње прпчати неки догађај, па свршвв.га, настави ређање имена. Често се око споредннх ствари дуже забавља, а главне брзо прелази. Битку на Варнп огисује у две ипо стране, а борбу Скендербега са српским деспотом Ђурђем Бранкоппћем, који је пречип да Скендербег не оде у помоћ Владиславу пољском, у пет врста - ! Ступање Мухамеда II на престо п смер и.егов да освојп Царпград, описао је у две. а путоване Скендербегово по Италији и Дубровпнку у пола стране ! За победу Скендербегову над самим султаном Мухамедом II кад се је подигао на њ са 12000 пешака и 8000 коњанпка он вели : „говоритп о њој потанко далеко би нас одвело®, стр. 81) и свршује у неколико врста. А кад је и по други пут насрнуо Мухамед на Дрбанвју и опет био одбијен, писац речма пропраћа ту борбу; „али и овог пута није био боље среће. У Арбанијп свет , беше се поплашпо од силе Мухамедсве, и млоги потражише тада заклона са својпм породицама у Неапољу и Сицилији. Видећи, да му је са свим не могуће Арбанију освојити, док је жпв Скендербег. по што пзгуби скоро половину своје силе , остави , после шест месеци ову земљу, порушен, и врати се натраг у престоницу". Зар је довољно толико рећи о славним победама храбрих Арбанаса испред којих и силни освојилац Цариграда са својом големом силом узмиче ? ! Из неколико наведених цитата могао се видити замршени и