Топола

166

тровпће у Радановпћа, пак Стеван својии јунашгвом учува горње зецке градове Спуж, Жабљак п Кодашпн од честпх турскпх навала. Остану му два спна, Урош којега Турцп поспјеку на 'Бемовскому пољу, крвавој пољанп, на мејдан за слободу; п Иван, којп залуду родп два спна, Станпшу од Марије а Ђура од латпнке. Станпша превјерп п оде у Турке, пак му худа унучад, Махмут п Имбраим, сједну земаном на скадарскп пашалук, п буду најгорп српскп мучптељп, да пх анатема. Ђуро се оженп владпком млетачком, предпгне у тазбпну плп са страха турскога, плп с наговора женпна, плп с обоје; запуштп земљу спротну без домаћпна владпцп цетпнскому; п да не бп Данпла Његуша, један тп Бог, а једна божја вјера,. данас бп хоџа на Цетпњу гугућа, а п од вас прпмораца не зеам што бп бпло. Но се мп Богу хвала потоцпма крвп ослободпсмо а наша браћа у сусјетству стењу под турском тељпгом, пак ево чуда пстп пм земљацп стежу узду п пута. Но свакп други зулум да је прост при томе што им носпте уз пост бадњак. То ти, побратпме, моја нарав горопадна не би никако сносптп могла, но бих се волпо од једном турчпти плп латинити,» Нукп нпје сладпло да се о том разговор дуљп, пак окрене и уппта Груја којпм је послом слазпо у прпморје. «Ја сам ходпо» рече Грујо «да куппм посластпца п