Топола

168

ка «гдје полазе такви гостп ту све напредује као трава о ђурђевудне. Да ми можеш, побратнме, какогођ преручпти једну његову омјеру дао би ти за њу најбоље двизе из тора, јер мп једно дијете, не бидо премјењено, пада с горе, пак сам му отвара рожденпк на пророка, н каза мп да добавпм мјеру васеленскога патрпјара с главе до пете, пак да с њом опашем боника у пријекрст на плећп нпз обоје рамена, а да краје вежем жпвијем узлом преко паса врх бокова, п да ће му, чуј, то дпћп дкврн као руком.» «Хоћу, поврне Грујо, аманет ми илп молбом, илп крадом, ако ћу трп подвезе надовезатп.* Ту се растану, Грујо на впше а Л.ука на ниже. У само подне приспије Л.ука Бубићу на врата, слими с рамена бадњак п приклони га уз кутњи праг; уљезе у одају п стане наздрављати: «Добро Јутро у кума Марка, на добро му божпћ п бадњп дан, славпо га он п пород му док трајало свпјета п вијека. Бог дао да овдје вазда долазе људп п налазе људи, и да впкају помозн Бог, п да помаже.» Приступп домаћпца са момпцом п прпмп бадњачу, велпку прпјесну шеннчну погачу. Ту му прпнесу обплату чашу ракнје и приганпца, пак пошто је псппје уђе у собу гдје је Марко сједио и из дуга чпбука пушпо духан. Прнступп, целива му руку, пак се за врата ук-