Топола

176

аманет ти! Мп нијесмо ја мним кренуми да пздамо свеца, него да му добра учинпмо, Ја се небих назвао Јудом за све благо дуждево, за то ове паре што прпмамо нпјесу мпто него надница за наш труд п путове, пак се менп чпнп да је боље да не натежемо цпјеном, да латпнп не помисле да смо збпља сумалп пак превјерплп.» А Грујо: «Не знам ја што Ге да буде патрпкп у Млетцпма. Нека га ако ће и за дужда узму, све мп једно, он је мој а Ја га продајем за новце, пак ће мп се свакп наругатп кад чује да га дадох латинпма јевтпно: кад сс обручп што барем не узе блага доста рећп ће с пунпм разлогом п бабе. Него хајде донесп новац а светац ево. II то што сам рекао нпшта је, но не могу да тебп не угодпм.» Рече Лука: «хоћу! но се све бојпм да кума не наљутпм п да га на другога не нажепем.» «Ништа се зато не бој» речеГрујо»чуваћу ја патрпку п стралштп му по данас да ме срамота не нађе.» Ту се разиђу п уговоре станакиа Шћепандан у ручање доба дневп. Кад се Грујо повратп кућп бпла је већ готова ноћ. Вечера њешто зеља п два печена прцаћа, слана као цацар. Пође да спава п збпља од прве заспп. Кад је бпло на псход влашнћа, сппјева му се да пде некуђ за крстпма, п гдје се шљегло некаквога пука у уским гаћама а шпрокпм капама. Ндс за љпма стравпчно п бршкпо. Кад дођи на