Топола

184

не бн од лпјека, да се Богом умпри, п да га сахраним у сјен дрковну.» ГГатрпјара се подсмпјехну, прпхватп бројанпде пак стаде прпчати: «Духовниче! то менп није нпшта ново, ја сам знао кад сам столпду оставпо, да ћу наступптп на горп зудум тек се прнмакнем дуждевој гранпцп ц чују Мдечићп да сам још жпв. Знади да сам ја пао чедом на земљу у хрвадкому прпморју. Отац мп је бпо свештенпк п жупник, којп ме рано дао на науке. Остао спраком, од осамнаест љета, пострнгну ме у Ходошкому манастпру п ту ме зађаконе, пак посвете. Но међу браством нпје вдададо најбоље споразумљење, пак се ја одадп да не гдедам нескдад очпма. Пбх у Мдетке пак се прпмпх дуждеве сдужбе да будем мрнарпцн правосдавној духовнпк, док ме треће године обдажу здотворп да учпнпм мрнаре како су робовп од кад су царство пзгубпдп, п да сдуже туђину као некад жпдови Мпспрцпма. Заточп ме суд у манастпру Савпнп код Хрцегновога. Ту сам жпвпо друге три годпне постом п модптвом, док ме п ту опташе уходе дуждеве п рекоше, Бог пм опростио, да сам ведпкпздпковац; подмптпше дажне свједоке, каопротиву Хрпста, да радп разорптп дои божјп. Тер ти ја у беспуће, обидп Хрцеговпну п Босну и дођп пакон годпне у Пећ да сдужим Грка, који је ту патрпјарпо. Човјек оходп а дакомп, да га Бог простн, он је на истинп а мп на да-