Топола

185

жи, дотужи народу горе него паша. Скочп једно јутро народ, изаждени га а мене постави мјесто њега. Мој труд даноноћни против турака и арнаута, који нам траг ископаше у несретној Старосрбији, навуче ми мржљу Караман-паше шумадинскога, Довате ме кавази једну ноћ у постељи, и зајме у Анатод. Послије три мјесеца путовања превезу и баце ме на Киприс, да живим у једној пустој ћелпји. Додија раја паши јутром и вечером да ме поврати, и збиља му се нешто ражали, тер ме позовне натраг. Ту ме неко од арнаута, након године, облаже да народу причам како је дошао на Цетиње цар мошковски, и да сам му послао у покдон Брњаша, свог коња. И ту да не побјегох ноћно, хоТаше ме чисто објесити паша. Сад се, мој духовгшче, ништа не чуди да ме Млечићн траже и за мене благо сипљу. То мени није ненадно, и за то сам смислио, тек што вријеме отвори, селити у Русију, да ми је гдје ове кости пренијети и остале дневи своје старрстн мирно провести, док ме Бог милостиви к себи позове. Злотвор љуцког рода настоји око сваке душе православне, коју нађе слабу ту и заплијени. Таки род не дава се одбити него постом и молитвом. Ја Грују опрашћем из свега срца, и молим Бога да му и он опрости и да га исцијели. Но и Грујо треба да опрости свому иобратиму, јер без тога иеће ни он добити помиловања; ако будете