Топола

186

ирагиЛали, иростиКе вам се. Већ је ту бидо доста мллости божје кад се Грујо сјетпо на врпјеме свога грпјеха. Сад га прпчесгп п одријешп влашћу даноју с више , а ја еод љега нећу дое се не разабере, п никад му то нећу поменути, папе забораву предатп. Тако Бог милостивп опростпо нам двојпцп грјехове наше!® Тако п ради намјесноЕ Хрпстов на земљп, п лпце му се нред људима свпјетлп п прпмјере ствара рече поп Њешко патрпјару Васидији, пак му пољубп руву п крст, п оде. Грујо је чекао попа као озебао сунце. Кад чу да је нроштен п благословљен стаде плакати п крстптп се. Но кад му рече попа да му је наредпо патрпјара да п он опростп побратпму свому, скочп Грујо п посједе као махнит: «Нећу богме никад нп до впјека. Да мп је сва трп спна на муке метао п крв пм ноппо, прпје бп се с њпм умпрпо.» А у тому Бпстра пза пдетера: «А-ко опростп ево му моја опредљача не ка је за пас веже, аја ћу му оружје носптп.» А попадпја; а не ппта га за благо? гдје се дпо мираз? Опет поп за женама док пх пз куће пжденп п врата затворп. Повратп се к Грују п уппта га: «да ну мп кажп право, плп је впше дужан тебп Л.ука, плп тп патрпјару?» А Грујо: «Ја впше патрпјару, на свакому суду.»