Топола

296

лим да ми добави попа пз Сппча, п препоручп му да мп, за светога Јовапа што је међу нама, не води духовнпка којп зна дубоке књиге, да ми ту запреда и у божје пме закучиде находи, као да свакп дан с Богом руча; но нека мп доведе попа од наравске, којп је учан нашој сеоској невољп, а впк да свашто слуша п прашта.» Дође сутра дан збпља поп Арсо пз Сппча, одрпјешп п прпчестп Мпјата од прве у мањп час, пошто му дадне посну покору ако преболп, а наппше на кољену прпјелоге п саландар у светога Мине, ако по чем умре. Мпјатовпца зауставп попа прп кретању: «Каза ли тн Мијат ко му је крвннк, и написа лп га у ту књпгу, да се облпчп пред пуком прве суботе, кад му гроб прекаде?» «Не ја, нптп је менп Мпјат казпвао о каквоме крвнпку. Он умпре ево од своје а не од туђе, већ ако ћеш да заппшем да га је пожњпо старп срп, којп ће, кад гођ буде, п мене п тебе п свакп створ покосптп!® «Немој тако, попе, за ране божје!» впкне Мпјатовпца да сппла одјекне, «но сам прпппшп по дну те књпге да Мпјат лпчп своју праву крв н рану смрт на кнеза Милоша п дванаест сељана, које ћу тија нарећп, тер су га обаједпли да је тобож једну злу душу, која му је дјецу јела, у јаму турио; а ево тп трп перпере труда, преко петрахпљске и пудбене.» «Мпчп се отоле, зла стварп,» впкне на