Топола

318

А Бескућа дохвативпш пгумну руку десну међу обје своје, па гдадећп је и посмехпвајућн се, као у шалп рене му: «3а то п мнјењате именом, да кад умрете не нађу вас под старпјем. Но пме и хаљине не мпјењају што је под кожом. Пучка лословица каже: ако лисица п мпјења длаку не мпјења ћуд! А нашп су старп ковалп пословпцу сто годпна, док се у пук станпла. Знате да ја почптујем мнмо чоека редовнпке кротке п богооојазне, којп су огледало свпјету. 0 крсници, о божпћу, у онће при свакој светковпнп домаћој, моје трпезе нпје без редовнпка ваше п наше руке. Алп мп допустпте, као стару п укусну опазптп, да шенпце без кукоља нема, нп велпка братства без укора. Отац Макспм, лпше свештенства што је на њему, остао је оно што је п бпо кад се звао Марком, братоубпца п разбојнпк! Пак да га нијесу срећом године стпгле, брзо бп видјелп, оче игумпе, плам на врх манастпра!» А пгуман тпхо: «Не знам, господо, опет вам поговарам, шта је бпо п чинпо тај духовнпк прпјз нег је камплавку ставпо, но да је почем п пстпна што вп сад о њему кажете, бпла бп та најсјајнија побједа нашега реда, којп претнара најгору здпцу у кротка чоека, а најбјеснпјега вука у благо јање. Знам за жпвот оца Максимато:да су седамдесет година а да пх је прошло педесет од кад је монах. У то врпјеме нпје премрспо нпкад нп рпбом нп месом; петнаест