Топола

319

годпна провео у прошњи, три пут подазио гроб божји а шест свету гору. Два пут је прекужпо чуму, једнол красте, жутицу, срабп, п петпће, болијести које су му опрпјенуле дворећи Хрпста у свом бдпжњему. Два пут се топио, три падао у разбојничке руке, шест пзбјегао као по чуду турском кбцу, проповиједајућп рпјеч спаситељеву, мпрећп освађене, бранећп слабашне, пптајући гладне, разабирајући потпштене, тјешећп тужне и презрене! Он је ланп спаспо једну бабу, да је сутука вашпјех кметпца у јаму ие свали, нити је мпровао док је не смјести у Херцеговину на црковному. Под онпјема годинама удара и млпта од села до села, од колибе до колпбе, да тражи гдје би Христу послужпо. Многе дане провађа гладан, окиснут, озебао ; многе ноћп виси и клима над постељом боника. бјесомучена, рањена, трудне родиље! За све ово што рекох, п што јеблиједи оппс његова неуморна труда, он не заслужује похвале, јер је про.сто вршпо своју дужност. Но сам вам хтпо набројити неке од многијех његовпјех врлпна, једно за то да се сам у њнх огледам, и ако ми милост божја удпје лптолико кријепосги, да им барем донекле подражим; а друго да докажем вашој разборитости, да свако његово дјело, прије нег се је Максимом прозвао, пак било горе и безаконије од тијех што му се пришијевају, стоји на то впшу дику и поиос онога реда, којему смо се оба обрекли, и на