Топола

327

прпјатеља туђина, који мп звона повересија, да му пх платим кад ми Бог промисли. Овако ћу једном испупити матернну задужбину, да ме пз гроба не куне она која ме подњивила п чоеком учинила. Звона касно ал часно, да пх таквијех нема међу Задром и Скадром, нп међу народпма којп се крсте су трп прста. Дошао сам, знам лпјепо, безочно, као ко је крпв п дужан. Поуздах се у ваше меко срце е да се склонпте: ако не ћете праштати ви, а да ко ће? Рекох сам себе: што је впши гријех, дичније је опроштење. Нпјесмо па свијету за један дан. Могу накнадити, могу још цркви корпстан бити! Да ме жена пе зампче (худа замчпца!) дошао бпх прп цркви. Но жена на крду дјеце тражи да јоЈ доносим данимице по три пут хљеба, а уз хљеб свилене одоре да се у црквп гпзда според првијех градкиња, ане зна сирота, да гдје велики коњи играју ту малијема трбуси пуцају. Тако и меие, троши а ду.жи се, док пропани са свијем халком! Та ме је несрећа наћерала да људима не приспјевам на рокове и да се свађам с рукодавницима а вами мразим ! Отворим једном очи и рекнем, идем најприје да се црквом мирпм, остало ће доћи за тијемН Опет пане на кољена, плаче, уздише, удара челом о тде, да бп кам омечио. «Нрими ме, оче, као задњега од твојијех најемњеиика!» Игумну се збиља ражали, повјери му и рече; «Друшко! прпступи, сједи и чуј гато