Топола

212

постале нешкодљиве. Да силвих ли врлина v>ie да раз ије жева! Да силан лп благослов уме да разлије, не само оним, што даје или каже нли чини, него већ онпм што јесте. Природне прве поборнице лепога јесу жене: но како оне сваку ствар, за коју св боре. доведу и до победе, како ли би то било дивно, кад бисмо их некад могли задобнти п за поборвиде добром и истинитом! Догод светило мудре увиђавностн не расветли главе женама, дотле дабогме слушају само нагоне своје телесне природе а ти су нагони свагда сурови и себични Трудба мушкарада можда ће у будућноехи ићи за тим, да увпђавношћу жене начнне од робпња тавним природним вагонима ве само да поставу свештенице вравој левоти него н чистој доброти!« »Да, само бп још то требало, да змије добпју крила!« внкне Еврпвид, смејућп се поругљпво. »У осталом впје чудо,« наставн, »кад се ко нада, да ће се жеве поправпти позна њем од стране мушкарца, који у опште савспас људп очекује од увиђавностн и од бпстрих појмова. Ја вак велим, да се вредвост и племеввтост жене не осввва на развпјању снаге јој позвавалице, него на развијању срца јој, осећаја јој!* »То ће битн тако,« одговорп Сократ; »али се пита сад, да лп се срце и осећај му може икад развити чреза себе пли се ту уз то мора