Топола

213

још тражитп п утецај познавалачке снаге, која је рашчпшћена до неког степена?« Перикле је одобрио Сократове речи. Аспасија је ћутала те одмах пустила да разговор запне; јер ма да се по нешто од тога, што је рекао Сократ, слагало са њеним мишљењем, ипак јој је изгледало, као да се замишљеник под чувидом своје скромности опет хтео да избезуми, да њу поучи. Да поради на том да се «слободи, да се оплемени њен род, то је она хтела свом душом и знала је за то и без замишљеника. Зар није она одавна већ себи истакла нетајен смер? Зар се није отворено самој себи и пријатељима на Акропољу заветовала, да ће свом снагом тежити том смеру, кад узбуде венчана жена Иериклова? Одржала је била своју реч Од оно је доба смело ишла за тим, да из основа преобрази живот и положај жена. Но да постигне то, морала је тежити, да добије утецаја на атинске жене, да игра улогу квасда у тој тромој маси да умири оне, што се непријатељски наместиле према нападачици, да их начини присталицама, ученидама, другаридама. Перикле је изашао на сусрет њеним намерама, јер ју је љубио. Радо јој је набављао сваку врсту задовољштине. Увео ју је, ако је